Zašto je Makron nemački favorit

Nemačka politika je za nepunih godinu dana doživela dva ozbiljna spoljnopolitička šoka: Bregzit i izbor Donalda Trampa u SAD. Ali, šta bi se desilo kada bi Marin Lepen pobedila na izborima u Francuskoj, to u Berlinu niko ne želi ni da zamisli. Kada bi Lepenova Francusku izvela iz evrozone i EU, propalo bi i sve što su generacije izgradile u odnosima Nemačke i Francuske. Čak je i samu EU teško zamisliti bez Francuske.

Sudeći po prognozama, Emanuel Makron jasno vodi. Ali, pošto su ankete bile potpuno pogrešne pred britanski referendum i izbore u SAD – Berlin ostaje nervozan. Zato nemačka kancelarka Angela Merkel i dalje pomalo pomaže u kampanji. „Naravno, to ostaje odluka francuskih birača u koju se ja ne mešam, ali hoću da kažem da bih bila srećna kada bi pobedio Emanuel Makron, jer se on dosledno zalaže za proevropsku politiku“, rekla je Merkelova za Kelner Štat-Ancajger.

Učestali gosti iz Francuske

Prilikom posete univerzitetu Humbolt u Berlinu u januaru, Makron, tada još autsajder u predizbornoj kampanji, jasno je dao do znanja: „Želim više Evrope i to sa Nemačkom. Imam poverenja u Nemačku.“ U martu ga je primila kancelraka. Ali, on nije bio jedini posetilac u kancelariji Angele Merkel: bili su i konzervativni Fransoa Fijon i socijalista Benoa Amon. Početkom ove godine, Merkel je još bila za Fijona kao budućeg predsednika. Onda je njega pokosila afera u vezi sa poslom njegove supruge.

Marin Lepen je početkom godine takođe bila u Nemačkoj, ali daleko od Merkelove – na sastanku Evropskih desnih populista u Koblencu. Lepenova ne krije da ne voli Merkelovu: kao predsednica Francuske ona ne želi da bude „vicekancelarka Angele Merkel“, rekla je šefica Nacionalnog fronta u izbornoj kampanji. To su naravno optužbe upućene Makronu koji, kako ona kaže, Francusku hoće da „isporuči“ Nemačkoj.

Favorit Berlina

Sada, kada su u igri samo Lepenova i Makron, ovaj 39-godišnjak je favorit nemačke politike. Osim desničarske Alternative za Nemačku, svi žele da on pobedi. Čak i kopredsednik Levice Bernd Riksinger poziva Francuze da glasaju za njega, iako za Makrona kaže da je „izazov za radnike“. Socijaldemokrata i ministar inostranih poslova Zigmar Gabriel je otišao još dalje i za Markona se izjasnio još pre prvog kruga, rekavši da u njemu, a ne u Benoa Amonu vidi „pravog socijaldemokratu“.

Makron je kompatibilan sa svim nemačkim strankama centra, dakle demohrišanima (CDU i bavarska CSU), socijaldemokratama, liberalima i Zelenima, kaže Kler Demesmaj iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Jer, za razliku od Lepenove, Makron je „veoma blizu evropskoj politici Nemačke, kao što su šengenska zona i evro. Veoma velika preklapanja postoje čak i kod bitnih međunarodnih pitanja, kao što su Rusija, Sirija ili slobodna trgovina“, ukazuje naša sagovornica.

Almut Meler iz Evropskog saveta za međunarodne odnose takođe kaže: „U Berlinu je zaključeno – on je jedini čovek koji može da nam pomogne da održimo EU“.

Makronu ti hvalospevi iz Berlina kod kuće donose i probleme. Čak i u TV duelu u sredu Lepenova ga je žestoko napala tvrdeći da je od Angele Merkel tražio blagoslov i da ne planira ništa bez njene saglasnosti. „Francuskom će svakako vladati žena – ili ja ili Angela Merkel“, rekla je žestoka Lepenova. Makrona su dosta kritikovali i zato što je jedini od jedanaest kandidata hvalio izbegličku politiku Merkelove.

Ponižena nacija

Ako postane predsednik, Makron će verovatno biti konstruktivan partner Berlinu, ali ne neko ko samo sve odobrava. On je, recimo, za udruživanje evropskog duga, što Nemačka nikako ne želi. On smatra da je trgovinski suficit Nemačke nepodnošljiv i da Nemačka premalo investira. Ali „on nije ogorčen na Nemačku“, kaže Silvi Gular, Makronova savetnica za evropsku politiku, inače poslanica liberala u Evropskom parlamentu. Tokom kampanje, on je – za razliku od skoro svih drugih kandidata – Nemačku isticao kao ekonomski uzor.

Nemačka vlada će doživeti veliko olakšanje, ako se ispostavi da će ubuduće u Jelisejskoj palati imati posla sa Emanuelom Makronom. A neki političari sada se pitaju i koliko je poslednjih godina bio ispravan odnos prema tom toliko neophodnim partneru u Parizu. Jer vlada u Berlinu je Francusku stalno kritikovala zbog deficita, slabe ekonomije i visoke nezaposlenosti i tretirala je maltene sa malo sažaljenja. To je išlo na ruku Marin Lepen.

Ministar spoljnih poslova Gabrijel je nedavno u Lemondu napisao da Nemačka mora ponovo da bude „pošteni posrednik“ u Evropi i da se uzdrži od „bilo kakve arogancije“. Za Francuze je to sigurno bio melem. Ali to je ipak najviše bila podrška izbornoj kampanji Emanuela Makrona.