Zašto je „Opel“ prodat baš „Magni“?

Džonu Smitu, predstavniku „Dženeral motorsa“ u pregovorima o prodaji nemačkog „Opela“ novinari su uputili sasvim jasno pitanje: Zašto rukovodstvo te firme smatra da je ponuda „Magne“ i ruske „Sberbanke“ bila bolja? Usledio je krajnje diplomatski odgovor. Smit je naime sa osmehom na licu izgovorio: „To je rezultat pregovaračkog procesa“.

Dan kasnije je taktika „Dženeral motorsa“ (GM) postala nešto jasnija. U GM se po svemu sudeći igrao poker - u samoj upravi, a i izvan nje, ocenjuje američki list „Biznis vik“.

Borba za budućnost „Opela“ počela je početkom avgusta, kada je prvi put u novom sazivu zasedao Upravni odbor. Ranija uprava nije mnogo kontrolisala odluke menadžmenta. Okolnosti su se u međuvremenu očigledno promenile. Šefu „Dženeral motorsa“ Fricu Hendersonu nije bilo potrebno mnogo vremena da shvati šta znače signali američke administracije koja odbija da dodatno finansijski pomaže ovaj auto-koncern.

Bila potrebna i pomoć države

A i nemačka vlada je jasno stavila do znanja da ostanak „Opela“ pod krovom GM-a, ili prodaja drugom ponuđaču briselskom finansijskom holdingu RHJ, isključuje svaku mogućnost državne finansijske pomoći.

Henderson je doduše želeo što preciznije da utvrdi koliko bi spasavanje „Opela“ uopšte koštalo. I dok se na tome radilo, rukovodstvo „Dženeral motorsa“ je paralelno ozbiljno razmatralo ponude za prodaju. U pregovore o sudbini „Opela“ uključio se i jedan bivši menadžer GM-a koji danas radi za ruski auto-koncern GAS. Razlog: uticajni američki proizvođač automobila želeo je da bude potpuno siguran da ulazak ruskog partnera ne bi predstavljao pretnju po američku tehnologiju.

Na rasplet se nije dugo čekalo

Međutim početkom ove sedmice sve je postalo daleko jasnije. Analiza o troškovima spašavanja „Opela“ bi GM naime koštala preko 6 milijardi dolara, dakle za četvrtinu više nego što se ranije tvrdilo. I sad se ponovo postavlja pitanje, a zašto je ponuda „Magne“ ipak bila bolja?

„Magna“ je zapravo pokazala spremnost na ustupke, jer je odustala od namere da preuzimanjem „Opela“ poslovnu strategiju ove firme učini nezavisnijom. Drugim rečima, „Opel“ ostaje deo mreže GM-a, barem što se proizvodnog procesa tiče. Doduše i pozicija nemačke vlade je očigledno ozbiljno uticala da se GM odluči za „Magnu“, iako se verovalo drugačije.

Rukovodstvu GM-a je odgovarao i plan sanacije preduzeća na američkom tržištu, koji je „Magna“ ponudila. S druge strane izveštaji o prodaji automobila u Americi, ponovo ukazuju na loše vesti po GM. Prodaja automobila ovog auto-koncerna u avgustu je pala za 20 odsto.

autori: Sabine Miler, Vašington / Jakov Leon

odg. urednik: Sanja Blagojević