Zašto je važan istok Ukrajine

„Donbas je srce Ukrajine“, može da se pročita na periferiji Donjecka u istočnoj Ukrajini. Iz ekonomske perspektive to je sigurno opravdano: ugljenokop, koji se prostire sve do ruske teritorije, četvrti je po veličini u Evropi. Rezerve uglja su procenjene na oko 10 milijardi tona. Oblast oko grada Donjecka čini samo pet odsto teritorije Ukrajine, tu živi deset odsto stanovništva – ali se stvara 20 odsto bruto domaćeg proizvoda i oko četvrtine izvoza Ukrajine. U ostatku zemlje dominira poljoprivreda.

Ugalj iz Donbasa nije konkurentan

Nemiri u istočnim delovima Ukrajine su to, po površini beznačajno, područje odjednom smestili u žižu svetske pažnje. Ako je verovati guverneru regiona Donjeck Serhiju Taruti, ovaj region nema ni ekonomskog značaja: nekada se govorilo da Ukrajina hrani ceo Sovjetski Savez. Danas se slično kaže da Donbas hrani Ukrajinu. „Ali, ako pogledamo statistike, možemo videti da je Donbas subvencionisana oblast.“ Evald Bolke, direktor Centra Bertold Beic u Berlinu, slaže se guvernerom, kada je reč o ugljenokopu Donbas. „Od osamdesetih je neprofitabilan, skup i veštački se održava u životu samo iz socijalnih razloga.“

Ipak, postoji opravdana zabrinutost da bi Rusija mogla da ima za cilj da anektira istočnu Ukrajinu, kao Krim. Za razliku od Krimskog poluostrva, ovde velika većina ljudi ne oseća pripadnost Rusiji – i samo oko četvrtine su etnički Rusi. „U suštini, to je veoma mešovito stanovništvo“, kaže Bolke. „I do početka ove godine jedva da je neko razmišljao o tome, da se orijentiše prema Rusiji. Sada, međutim, Kijev i Moskva vode pravi propagandni rat. Ljudima je teško da dođu do nepristrasnih informacija, mnogi su upućeni na glasine i sve više sumnjaju u centralne vlasti Kijeva.“

Mit o zemlji Kozaka

Ali zašto je uopšte Moskva zainteresovana za istočnu Ukrajinu, imajći u vidu ovo nejasno raspoloženje? Čisto ekonomski, aneksija baš i nije isplativa. „Rusija bi trebalo da bude srećna što ne mora ona umesto Ukrajine da subvencioniše region“, kaže Bolke. Mnogo važnije od pragmatične koristi je nešto sasvim drugo: U Moskvi je ponovo oživela želja da se uspostavi ruska imperija. Donbas, nekada centar sovjetske teške industrije, ima pri tom simboličnu ulogu: „To su drevne kozačke oblasti koje su vekovima bile agrarne i koje su industrijalizovane tek pod Staljinom.“

Ipak, ima i opipljivih razloga: brojne firme u istočnoj Ukrajini izvoze važne sirovine i proizvode u Rusiju – naročito za ruske svemirsku i odbrambenu industriju. Zbog toga je vest, koja na Zapadu nije imala velikog odjeka, zapravo bila veoma eksplozivna: krajem marta, prelazna vlada u Kijevu je saopštila da će prekinuti vojnu saradnju sa Rusijom! Zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin odmah je reagovao: Rusija mora postati mnogo nezavisnija od spoljne tehnologije i zaliha.

Ali to možda neće biti tako lako: dvanaest vrsta ruskih interkontinentalnih balističkih raketa se proizvodi u istočnom ukrajinskom Dnjepropetrovsku, uključujući rezervne delove i održavanje. U Donbasu se proizvodi specijalni čelik za ruske tenkove, a većina ruskih borbenih helikoptera leti sa motorima iz Saporišja.

Ko zavisi od koga?

Mnogo više, međutim, istočno-ukrajinske firme zavise od potražnje iz Rusije jer su proizvodi – sistemi i oprema – specijalno napravljeni za rusko tržište, i ne mogu da se tako lako prodaju na druga tržišta. Čak i ako delovi industrije zavise od subvencija, izvoz iz istočne Ukrajine je važan izvor prihoda za Kijev, tim pre što je zemlja na rubu bankrota. „Ako se tamo razvije separatistički pokret, Kijev će na tržištima kapitala totalno propasti, zbog prevelikog rizika“, kaže ekspert za Ukrajinu Evald Bolke.

On međutim ne veruje u ideju da se istočnoj Ukrajini odobri veća autonomija, da bi se taj deo zemlje smirio. U trenutnoj nestabilnoj situaciji Ukrajina može da opstane samo uz jaku centralnu vladu. „Bilo koja vrsta federalizacije bi pocepala zemlju – u ekstremnom slučaju cela Ukrajina bi mogla da se raspadne.“

Autori: Žanet Zajfert / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević