Zašto kongres albanskih opština Balkana?

Gradonačelnik Tirane Ljuljzim Baša prihvatio je inicijativu makedonskog vicepremijera Muse Džaferija, iznetu tokom njihovog susreta 17. januara u Skoplju, za održavanje svenacionalnog kongresa svih opština iz Albanije, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije čiji su predsednici Albanci. Kongres bi trebalo da se održi povodom obeležavanja 100. godišnjice od proglašenja nezavisnosti Albanije (28.11.1912).

Kakve posledice po Makedoniju može da ima takva regionalna inicijativa? Musa Džaferi odgovara da ona ima za cilj poboljšanje saradnje među opštinama. „U svim tim dogovorima ideja je bila, a i sada je, da se pronađe forma za bolju saradnju među opštinama jer za tim postoji potreba. Na primer, za prekograničnu saradnju Evropska unija obezbeđuje pomoć iz svojih pretpristupnih fondova.“

Opasnost od etnocentrične ideje

Međutim, profesor međunarodne politike i bivši ministar spoljnih poslova Makedonije Denko Maleski upozorava: „Ono što načelno izgleda prihvatljivo, a to je saradnja albanskih opština u regionu, jeste stvar koju bi, čini mi se, trebalo odložiti dok se ne okončaju najvažniji poslovi balkanskih država: da se reši spor oko imena Makedonije i da svaka od država ne postane članica Nato i Evropske unije. Ako se redosled koraka vremenski pažljivo ne čini u skladu sa onim što je primarno za državu, što je državni interes, onda to eventualno može da izazove destabilizaciju države.“

„Ako ne ostvarimo naš prvi zadatak, a to je integracija u Nato i EU, onda na snazi i značenju dobijaju druga regionalna rešenja i u tom slučaju jedna takva inicijativa može da izazove unutrašnje podele u Makedoniji što neće biti u cilju razvoja jednog kompaktnog, multietničkog društva, već u pravcu etnocentričnih ideja kakve mogu, sa druge strane, da se pojave i kod Makedonaca“, ocenjuje Maleski.

Nema mesta za negativnu energiju

Potpredsednik vlade Džaferi odgovara da „nema mesta strahu da će se (zbog kongresa) probuditi nekakva negativna politička energija u regionu“: „Ovakav vid saradnje smatram veoma pozitivnim, ne samo sa ekonomskog, već i sa političkog aspekta. Prekogranična saradnja zbližava opštine, a na taj način i njihove žitelje. Ona ih motiviše na zajedničke projekte koji će biti od značaja i za razvoj pogranične saradnje među državama. Štaviše, ima i širih inicijativa, kao na primer u vezi ekološke zaštite Prespanskog jezera. Potom, trebalo bi proširiti saradnja i oko Ohridskog jezera, između Ohrida i Pogradeca. Građani će sagledati ekonomske i sve druge aspekte takve prekogranične saradnje i naj način se ublažava i klima. Takva komunikacija sigurno neće proizvesti nekakvu negativnu energiju niti pak to treba posmatrati kao na ugrožavanje nečijih interesa.“

Sa svoje strane, gradonačelnik Tirane Ljuljzim Baša je na sastanku sa gradonačelnikom Tetova Sadijem Bedžetijem 26. januara izneo još jedan predlog: „Tetovo, Priština i Tirana, kao tri najveća albanska grada, trebalo bi da budu nosioci osnivačke skupštine svih albanskih jedinica lokalne samouprave ili onih kojima rukovode Albanci ma gde se one nalazile na pradedovskim, albanskim prostorima. Mi ćemo se angažovati na konstituisanju jedne takve skupštine s ciljem da se, uoči obeležavanja stogodišnjice nezavisnosti Albanije, da impuls i energija saradnji u oblasti kulture, ekonomije, politike i biznisa i to na svim prostorima na kojima žive Albanci kako bi se konačno veze među njima ojačale.“

Profesor Maleski o tom predlogu ima sledeće mišljenje: „Samo onda kada se Makedonija stabilizuje, ona može da bude otvorena i za takve vidove prekogranične saradnje. Tek tada to ne bi izazvalo strah kod druge strane, kao što je većinsko makedonsko stanovništvo u Makedoniji.“

Termin za održavanje spomenutog kongresa koji je već dobio podršku, trebalo bi da bude utvrđen naknadno. Za sada se ne zna ni to da li kada će biti formirana i predložena skupština lokalnih albanskih samouprava.

Autor: Sveto Toevski / Ivan Đerković
Odg. urednik: Nemanja Rujević