Zašto Nemci napuštaju Nemačku?

„Više nisam želeo da živim u Berlinu“, kaže Florijan Šmic. On od 2013. godine živi u Solunu, u Grčkoj. Priča da mu je u Berlinu bilo teško da nađe posao. „Bilo je mnogo takvih kao ja i desetine drugih su imali iste ideje“, objašnjava taj 35-godišnjak koji je završio studije komparativne književnosti, španskog jezika i književnosti Latinske Amerike. Sve to je kod njega izazvalo toliko nezadovoljstvo da je postao depresivan.

U početku je razmišljao o tome da se preseli u Argentinu, ali onda je u Berlinu upoznao svog životnog partnera grčkog porekla i s njim otišao u njegovu domovinu. Bilo je to u decembru 2013. Florijan Šmic bio je jedan od 140.000 Nemaca koji su te godine odselili u inostranstvo.

On se uklapa u sliku tipičnog nemačkog iseljenika opisanu u studiji koju su zajednički uradili Fondacija za integraciju i migracije, Savezni institut za istraživanja stanovništva i Univerzitet Duisburg-Esen. Nezadovoljstvo poslom i životom u Nemačkoj, želja za novim iskustvima, životni partner iz inostranstva – to su najčešći motivi za odlazak iz Nemačke. Stepen obrazovanja iseljenika je nadprosečan, uglavnom se radi o mlađim ljudima. Veliki deo njih su akademski obrazovani i zauzimali su vodeće položaje.

„To nisu samo gubitnici“

Dve trećine ispitanika navelo je da u inostranstvu imaju bolje ili čak daleko bolje plate nego u Nemačkoj. Plate su manje samo kod 13 odsto ispitanih iseljenika. Nasuprot tome, društveni život iseljenika uglavnom se pogoršao s obzirom na to da su zbog ostali bez prijatelja i poznanika. Kod onih koji se vrate u Nemačku, događa se suprotno: manje zarađuju, ali imaju više prijatelja.

Za razliku od doseljenika, iseljenici su do sada retko bili tema naučnih istraživanja. Ova studija nije reprezentativna, priznaje jedan od autora Marsel Erlinghagen. Stručnjaci su ispitali 1.700 iseljenika i doseljenika. Direktor Saveznog instituta za istraživanja stanovništva Norbert Šnajder kaže da se u medijima često stvara pogrešna slika: „Pogrešno je uverenje da su iseljenici oni koji su doživjeli neuspeh. Isto važi i za povratnike.“

Između 1967. i 2013. godine iz Nemačke se iselilo oko 1,4 miliona Nemaca više nego što ih se vratilo. Najomiljeniji ciljevi iseljenika su pre svega Švajcarska, SAD, Austrija, Poljska, Velika Britanija, Španija i Francuska. Iz godine u godinu raste i broj iseljenika, i broj povratnika. Naučnici kao razlog navode međunarodnu mobilnost. U studiji se takođe zaključuje da se uglavnom ne radi o trajnom iseljavanju visoko kvalifikovanih Nemaca, već da oni u inostranstvu uglavnom žive samo određeno vreme. Uprkos tome, naučnici preporučuju posebne programe za povratnike, kakvi već postoje u drugim zemljama. Postoji, naime, velika globalna konkurencija stručne radne snage, a, osim toga, povratnici često iz inostranstva donose i dodatna iskustva i kvalifikacije.

Skoro polovina iseljenika želi da se vrati

U studiji se navodi da oko 41 odsto iseljenih Nemaca želi da se jednog dana vrati u domovinu. Trećina njih bi radije ostala u zemlji u koju su se iselili, a četvrtina je neodlučna.

Iseljenikom se smatra osoba koja je svoj život potpuno organizovala u inostranstvu. To je uradio i Florijan Šmic. On u Grčkoj ne zarađuje više nego u Berlinu, ali se zato oseća korisnim. U Berlinu je samo neko vreme imao stalno radno mesto, a obično je radio honorarno – i sve češće patio od depresije.

U svojoj novoj domovini sada radi na organizaciji Festivala dokumentarnog filma u Solunu i ima svoj blog na internetu. „Ovde ima smisla pisati blog“, kaže Florijan Šmic. On smatra da mediji tokom krize u evrozoni često daju površne ili pogrešne informacije o Grčkoj. Osim toga, ponovo oseća volju za pisanjem koja ga je u Berlinu napustila. Sada piše roman.

U studiji o migracijama takođe se iznosi i zaključak da je kod 40 odsto povratnika u Nemačku motiv za povratak isti kao i kod onih koji se iseljavaju: nezadovoljstvo.

Florijan Šmic još ne zna da li će zauvek da ostane u Grčkoj. Međutim trenutno ne razmišlja ni o povratku u Nemačku. Radije bi da odseli u neki drugi kraj sveta i kaže: „Uvek sam imao želju da nekuda odem.“