Zašto Norvežani vole kafu

Ako ste ikada posetili neku norvešku porodicu, verovatno je prva stvar kojom su vas ponudili bila kafa. „To je način na koji Norvežani iskazuju dobrodošlicu“, kaže Brejdž Roningen, savetnik za komunikacije u norveškoj kompaniji za naftnu industriju. „Uvek počinjem dan šoljom kafe. Ne napuštam kuću bez makar jedne šoljice, i to najbolje jedne jake. Na poslu svuda imamo automate za kafu. Najbliži obično nije na više od 20 metara. I naravno, kafa je besplatna“, kaže on za DW, dok puni i naše šoljice.

Međunarodna statistika iz godine u godinu svrstava Norvešku među tri zemlje u kojima se pije najviše kafe na svetu – gotovo deset kilograma po glavi stanovnika, dok je svetski prosek 1,3 kilograma. U vrhu su i ostale skandinavske zemlje, dok mnogo ne zaostaju ni bivše jugoslovenske republike (BiH na desetom mestu, Hrvatska na 18, a Srbija na 21).

Kafa umesto alkohola

Bilo da je skuvana u džezvi ili proceđena u automatu, kafa u Norveškoj ima status nacionalnog pića otkad bilo koji živi Norvežanin pamti. Niko nije siguran kako je tačno do toga došlo, ali je najverovatnije da je kafa postala zamena za alkohol dok je on bio zabranjen između 1916. i 1927. godine. „Imali smo problema s alkoholom”, objašnjava Alf Kramer, osnivač i prvi predsednik Kafe udruženja Evrope. „Vlada je odlučila da zabrani upotrebu žestokog pića i morali su da nađu neku zamenu, pa su izabrali kafu. Najuticajniji Norvežani u to doba bili su crkveni velikodostojnici, pa su sveštenici jednostavno rekli: ‘Prestanite da pijete alkohol, počnite da pijete kafu. Ako pijete kafu, idete u raj; ako pijete alkohol, idete u pakao'. Tako je to postao naš nacionalni napitak“, priča Kramer.

On je organizovao prva norveška kafedžijska prvenstva 1998. godine, kad većina Norvežana još uvek nije bila upoznata s finesama pripreme kafe. To je bio pokušaj da svoje zemljake poduči prefinjenom uživanju u kafi, što je već bila praksa naroda iz južne Evrope. „Ako želite nešto da postignete u Norveškoj u bilo kojoj oblasti – organizujte takmičenje. To je ono što sam i ja uradio, a štampa širom sveta prenela. Takmičenje koje je počelo ovde 1998. godine, sada se održava u gotovo 100 zemalja“, priča Kramer s osmehom.

Njegovo udruženje organizuje kafedžijska prvenstva na nacionalnom i međunarodnom nivou – uključujući i godišnje svetsko prvenstvo. Udruženje je osnovano kako bi ujedinilo interese entuzijasta, proizvođača kafe i uvoznika specijalnih vrsta koja se dobijaju od najkvalitetnijih zrna proizvedenih u posebnim uslovima. Norveška i dalje igra ključnu ulogu u ovom poslu i bila je domaćin nekoliko svetskih takmičenja tokom proteklih godina.

Savršena kafa

Na ovogodišnjem norveškom takmičenju, međunarodni tim sudija ocenjivao je miris i ukus bezbroj šoljica kafe napravljenih od pažljivo odabranih zrna iz celog sveta. „Vrlo sam srećna što se nalazim u ulozi sudije, jer je prosto neverovatno da su veštine ovih ljudi na tako visokom nivou“, kaže Džoana Vehselberger iz Austrije za DW. Ona je jedna od najboljih svetskih kafedžija i veliki autoritet u oceni kvaliteta kafe. „Čak i amateri koji to rade po prvi put su stvarno savršeni. Ljudi ovde, čak i oni najmlađi, su vrlo inovativni kad su u pitanju nove metode i prženje kafe“, kaže ona.

U Norveškoj je jednostavno pronaći odlične kafiće koji se međusobno takmiče za najbolji espreso u gradu, ali, s druge strane, poznatim međunarodnim lancima kafedžinica je zbog relativno visokih plata i striktnih pravila pri zapošljavanju teško da uđu na norveško tržište kao što to čine u drugim evropskim državama. Norvežani kao veliki ljubitelji kafe pozdravljaju takvu odluku države. Oni smatraju da multinacionalne kompanije snižavaju standarde.

„Mislim da norveške ljubitelje kafe možemo podeliti u dve grupe“, objašnjava Marius Graf, jedan od kafedžija koji je osvojio prvenstvo u Oslu. „Prvu čine oni kojima je kafa neophodna za razbuđivanje i koji je piju pre polaska na posao, a drugu one koji u kafi uživaju.“ Druga grupa je u poslednje vreme sve brojnija, ali tradicionalisti koji nakon jutarnjeg alarma instiktivno posežu za svojim kafe aparatom ili džezvom i dalje su u većini.