Zašto stranci napuštaju Portugal?

Mišeli Fernandes, uzbuđena, broji sate i minute do povratka u Londrinu, grad u brazilskoj saveznoj državi Parani. Pre šest godina, ona je sa svojim suprugom Vilijamom, došla u Portugal. U početku im je dobro išlo, ali onda su počeli problemi. Mišeli je zatrudnela, i zbog toga izgubila posao. Od tog trenutka, kola im idu nizbrdo. Sada imaju dvoje dece i dosta im je života u Portugalu.

Mišeli je, doduše, u međuvremenu uspela da se zaposli kao frizerka, ali je njen suprug ostao bez posla. A samo sa jednom zaradom ne mogu da prežive. Nema se dovoljno za kiriju, a jedva mogu da plate hranu, struju i vodu. Morali su i da ispišu dete iz obdaništa, jer ni to ne mogu da plate. Sada čekaju na avionsku kartu. Nju će im obezbediti portugalski ogranak „Međunarodne organizacije za migracije“ u okviru programa koji pomaže strancima da se vrate u svoje otadžbine. Program je osmišljen kao neka vrsta spasa u slučaju nužde, jer oni koji zatraže takvu pomoć nemaju više mogućnosti da prežive u Portugalu.

Program finansiraju portugalska država i Evropska unija. Prošle godine je Portugal na taj način želelo da napusti gotovo 2000 stranaca, a Organizacija za migracije je uspela da pomogne oko 500 ljudi. Ove godine, već je njih 250 zatražilo pomoć.

„Moram da se vratim, makar preplivao okean“

Mišeli je uspela – dobila je avionske karte – a Alesandre de Konsesao, 28-godišnji vozač viljuškara, takođe više ne vidi izlaz. Njegova supruga je bolesna i nema posao, kada plate porez i kiriju ostane im oko 200 evra mesečno za preživljavanje. Pre dva meseca im se rodio sin Antonio Enrike.

„Problem je u tom nešto zarađujem malo, a troškovi su nam sve veći. Cene stalno rastu a i dete mnogo košta. Za nas troje jednostavno nema dovoljno novca”, kaže De Konsesao.

Za sedam godina koje je proveo u Portugalu plata mu se stalno smanjivala, a i nalaženje posla je postajalo sve teže. Porodica Konsesao nema novca za avionsku kartu za Brazil. „Moram da se vratim, makar preplivao okean“, kaže De Konsesao.

Međunarodna organizacija za migracije je u međuvremenu pomogla Mišeli da se zaposli kao frizerka u Brazilu, a kao potporu joj je isplatila 100 evra za lakši početak novog života. Ta organizacija će se i u Brazilu dalje starati o njoj.

Autori: Johen Faget / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković