Zašto su izbili nemiri i u Bahreinu?

Od početka sedmice hiljade građana protestuju u maloj zalivskoj državi Bahreinu protiv politike kraljeve vlade. Zahtevaju se ostavke vlade, neki demonstranti čak i pad kraljevskog režima. U glavnom gradu Manami oko 2000 građana je u sredu (16.2.) prisustvovalo sahrani jednog ubijenog demonstranta. Inspirisani egipatskim primerom, stotine su kampovale u šatorima na centralnom „Bisernom trgu“ u Manami. Njih je u četvrtak policija nasilno rasterala.

Mala ostrvska država je poseban primer u regionu. Uticaji šiitskog Irana sa istoka, i arapskih država sa zapada su primetni u svakoj oblasti života u Bahreinu, bilo u kulturnom, verskom ili političkom smislu. Procenjuje se da šiiti čine 70 odsto bahreinskog stanovništva – kojima od 1971. godine vlada sunitska vladarska porodica na čelu sa kraljem Šeik Hamadom Bin Isa Al Kalifom. Upravo su te verske razlike dovele do protesta, smatra politički analitičar i ekspert za pitanja bezbednosti iz Zalivskog istraživačkog centra u Dubaiju, Mustafa Alani: „Bahreinsko društvo je u verskom smislu podeljeno na šiite i sunite. Većinu protesta su upravo šiiti organizovali. Verujem da će bahreinska vlada uspeti da kontroliše proteste, jer uživa podršku sunitskog dela stanovništva“, tvrdi Alani.

Uticaj Irana ili socijalni sukobi?

Drugi eksperti ne dele viđenje da nemiri u Bahreinu imaju versku pozadinu. Oni odbacuju tvrdnju da se protestima rukovodi iz Irana, kako pojedini arapski mediji to predstavljaju. Sabina Damir-Gajlsdorf, nemačka ekspertkinja za studije o Islamu, provela je protekle tri nedelje u Bahreinu i naglašava da protesti zapravo nisu neposredna posledica događaja u Tunisu i Egiptu. Jedan od uzroka je desetogodišnjica najavljenog, ali još uvek neispunjenog obećanja kraljevskog doma koji bi svojim podanicima omogućio referendum za demokratske promene. Prema ubeđenju Damir-Gajlsdorfove, korupcija i nedostatak ekonomske perspektive najviše pogađaju šiite. To su, kaže ona, glavni razlozi protesta: „Diskriminacija šiitske većine, kojima vladaju suniti je presudna: šiiti su diskriminisani, nezaposlenost među njima je velika, dok oni koji su zaposleni nemaju mogućnosti da napreduju; ne dobijaju mesta u policiji ili vojsci. Šiitska sela imaju lošiju infrastrukturu nego sunitska i to je slika Bahreina“, kaže Sabina Damir-Gajlsdorf.

Bahreinski šiiti godinama sebe smatraju „građanima drugog reda“. Verski sukobi su rezultat te degradacije, ali ne i uzrok protesta, veruje Damir-Gajlsdorfova: „Verske razmirice su naravno posledica političke diskriminacije. Ovde je reč o verskim sukobima koji se vode oko raspodele vlasti i kontrole nad ekonomskim izvorima“.

Darovima do mira

Bahreinska vlast pokušava ustupcima i poklonima da umiri stanovništvo. Tako je rešeno da svaka ugrožena porodica dobije jednokratnu pomoć u visini od 3000 američkih dolara. Kralj je naknadno najavio ublažavanje kontrole državnih medija. Međutim, pokušaji smirivanja demostranata nisu urodili plodom.

Autor: Mudon Loaj / Ognjen Cvijanović

Odgovorni urednik: Dijana Roščić