1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Za šaku evra preko Atlantika

"Ziddojče cajtung"24. april 2004.

Decenijama su na aerodromu Keln-Bon postavljani crveni tepisi za poznate goste. Ovde su sletali američki predsednik Džon F. Kenedi, sovjetski šef države i partije Mihail Gorbačov ili rimokatolički papa Jovan Pavle Drugi. Od pre godinu i po dana ovaj aerodrom, međutim, ima drugačije posetioce – one koji jeftinim avioprevoznicima za male pare putuju po čitavoj Evropi. Keln-Bon je od regionalne destinacije postao druga po veličini – odmah posle London-Stenstida – pista za takozvane no-frils-letove. Aerodrom čiji je zvanični naziv “Konrad Adenauer” – po nemačkom posleratnom kancelaru – sada radi na tome da kao prvi uopšte ponudi jeftine letove preko Atlantskog okeana. Direktor Mihael Grafens objašnjava ove planove

https://p.dw.com/p/BAfG
Hapag-Lojd Ekspres je jedan od jeftinih avioprevoznika u Nemačkoj koji su za centralu odabrali aerodrom Keln-Bon
Hapag-Lojd Ekspres je jedan od jeftinih avioprevoznika u Nemačkoj koji su za centralu odabrali aerodrom Keln-BonFoto: AP

.

Do sada je važilo pravilo da ciljevi do kojih mora da se leti duže od tri sata za jeftine avioprevoznike nisu isplativi. Da li linija do Sjedinjenih Država onda ima smisla?

Američka lou-kost-kompanija DžetBlu Erlajns sa velikim uspehom leti od obale do obale što znači šest sati leta. Naš je cilj da sa Keln-Bona ponudimo povoljne prekookeanske letove ka Severnoj Americi. Pri tom problem nisu toliko trajanja leta koliko tranzitne veze. Tek jedna trećina putnika na interkontinentalnim mašinama potiče iz regiona do kojeg se leti. Ostali bi morali da do našeg aerodroma dođu iz drugih krajeva Nemačke ili Evrope. Ali, za to je Keln-Bon idealna lokacija. Do aerodroma Konrad Adenauer može se doleteti iz 50 gradova.

Da bi za šaku evra ponudili rentabilne letove preko Atlantika potrebni su Vam partneri u dopremanju putnika na obe strane?

To je tačno. U Sjedinjenim Državama još uvek tragamo za aerodromima i avioprevoznicima koji bi nam bili dopremači.

Kada će prvi interkontinentalni jefitni avioprevoznik početi da leti?

Želja nam je da taj koncpet sprovedemo do 2006. Možda će nam sve uspeti i mnogo ranije. Koja će kompanija leteti još nije odlučeno.

Koliko ćete linija ponuditi?

Za početak će to biti tek nekoliko relacija. Najpre moramo da vidimo kako će nova ponuda biti prihvaćena. Ipak, verujem da će se mreža brzo razvijati.

Uprkos tome što jeftini avioprevoznici na dugim rutama imaju slične troškove kakve imaju i linijskie letelice etabliranih kompanija?

Naravno da će prednost koja se inače stvara zbog veće produktivnosti biti umanjena. Prekookeanska letelica Lufthanze dnevno u vazduhu provede oko 14 sati. Mnogo više od toga ne može ni lou-kost-avion da istrpi, tako da će teško šta moći da se uštedi samo na visokoj frekventnosti. Ne smeju se, međutim, zanemariti drugi aspekti. Interkontinentalne veze će partnerima sa obe strane Atlantika doneti nove putnike. Te će kompanije od toga profitirati pa bi trebalo da budu spremne da ovu interkontinentalnu ponudu finansijski podrže. Osim toga, jeftini avioprevoznici ni na dugim relacijama neće imati londž-sektore ili kompleksne procedure ček-ina. Ako žele hranu i piće u avionu gosti će morati da plate ekstra.

Prekookeanski projekat će, dakle, postati konkurencija Lufthanzi koja je i sama Vaš mušterija?

Šezdeset odsto od ukupno 7,8 miliona avionskih putnika koji su prošle godien odleteli sa Keln-Bona to ne bi učinili da nije bilo ponude jeftinih avioprevoznika. Slična će stvar biti i sa dugim relacijama – pridobićemo nove ciljne grupe mušterija. Zato ne treba očekivati značajnije gubitke kod etabliranih kopmanija.

Možda i zato što prekookeanski jeftini avioprevoznici neće ni leteti do najznačajnijih aerodroma u Severnoj Americi?

U Sjedinjenim Državama lou-kost upravo doživljava drugu renesansu jer bivaju osnovane brojne nove firme. Tamo sada i jeftini avioprevoznici lete do većih aerodroma. DžetBlu je pojačao aktivnosti u Bostonu, Sautvest Erlajns u Filadelfiji. To povećava i naše šanse. Naime, ako želimo da ustalimo interkontinentalne linije nećemo sletati u pampu. Naši ciljevi će svakako biti interesantni čvorovi vazdušnog saobraćaja.