Za depozite štediša da odgovaraju sve banke

Italijansko ministarstvo spoljnih poslova je danas najčešče koristi za susrete sa visokim zvanicama iz inostranstva. Upravo takvo, bilo je društvo pozvano na konsultacije u Rim. Predsednika Francuske Fransoa Olanda, španskog premijera Mariana Rahoja i nemačku kancelarku Angela Merkel, ugostio je italijanski premijer Mario Monti. On je svojim gostima ukazao na neophodnost definisanja konkretnih planova, kojim bi se evropski zvaničnici najkasnije pozabavili na Samitu EU naredne sedmice. U suprotnom postoji veliki rizik da će se poslovanje na finansijskom tržištu negativno odraziti na evro-zonu.

Prevrtljivi evro

Učesnici mini-samita u Rimu želeli su susretom da pošalju jasan signal da Evropa veruje u zajedničku valutu evro. "Činimo sve za budućnost evra, borimo se za evro", rekla je Angela Merkel. Francuski predsednik je govorio o srednjoročnoj viziji na tom planu. Važno je da postoji plan i smernice kojim se podrazumeva više solidarnosti i stvara složnija privredna unija, uključujući i jednu uniju banaka, pojasnio je španski premijer Rahoj.

Monti se pribojava enormno visokih kamata, jer one Italiju i Španiju obavezuju na plaćanje većih finansijskih iznosa za državne obveznice. To je verovatno jedan od razloga što je rapoloženje na sastanku u Rimu bilo previše hladno. Doduše, kancelarka Merkel se povremeno divila prelepoj Vili Madama, ali je u svojim stavovima ostala nepokolobljiva. "Angažovani smo na jačanju političke unije. Evropa mora delovati jedinstveno", rekla je nemačka kancelarka, isključivši mogućnost kupovine državnih obveznica novcem iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).

Italija ne želi pomoć

Nemački ministar Volfgan Šojble je na susretu ministara finansija zemalja EU u Luksemburgu rekao da je kupovina obveznica iz pomenutog fonda moguća, samo ako se uputi odgovarajući zahtev. Upravo je to ono što italijanski premijer želi da izbegne. Monti ne želi da objavljivanjem takvih vesti, Italija postane plen finansijskih tržišta. "Italiji nije potrebna nikakva pomoć", rekao je Monti objasnivši "ukoliko bi nam pomoć bila potrebna, to bi značilo da nešto nije u redu sa sistemom". Premijer Italije, čija zemlja planski smanjuje budžetski deficit, ne želi da Rim bude kažnjen većim kamatama.

Činjenica je da je Italija uspela da umanji nova zaduživanja. Ali i dalje se niko ne interesuje za kupovinu italijanskih državnih obveznica. Razlog: privreda se ne razvija, a reforme su isuviše spore. I španski premijer Rahoj bi da izbegne pomoć i Fonda za finansijsku stabilnost, jer one za sobom povlače teške uslove i kontrole. On će ipak morati da zatraži pomoć Brisela jer je španskim bankama potrebno 60 milijardi evra. Druga opcija bi bila da Madrid podnese zahtev za pomoć iz Fonda za pomoć zemljama evrozone tzv. Evropskog stabilizacionog mehanizma (EMS). Ali zvaničnog zahteva Španije još uvek nema.

Kratkoročni krizni menadžemnt ne dolazi u obzir

Mario Monti bi radije da se bori do narednih izbora, zato je i izneo "srednjeročnu viziju sa kratkoročnim merama". A to znači da Italija i dalje računa na kupovinu državne obveznice, ali i na dodatno povećanje fonda za pomoć prezaduženim članicama evrozone, pa tako i na paket za spasavanje banaka. Za depozite svih štediša u Evropi, treba da odgovaraju sve evropske banke zajedno.

Kancelarka Merkel se nije izjašnjava o "konkretni merama" koje su nakon razgovra u Rimu drugi zvaničnici pominjali. Ali jedno je jasno, sve te mere za sobom povlače i veće rizike za one države koje izdvajaju velike sume novca, ne bi li se stablizovala situacija u evrozoni. Angela Merkel je doduše poručila da se ne radi o tome da li ona želi da pomogne ili ne, već o neophodnosti da se preuzme odgovornost i spovođenu mera kontrole istovremeno. Jer to bi zadužilo poreske obveznike u Nemačkoj i drugim evropskim državama. Zbog toga, države poput Španije moraju da prihvate određene obaveze, a samim tim i odgovornost.

Međutim, nije sve ostalo u vazduhu. Lideri Nemačke, Francuske, Italije i Španije dogovorili su se da na predstojećem Samitu EU podrže usvajanje paketa mera za podsticanje privrednog raste u iznosu od 130 milijardi evra, što je jedan procenat bruto društvenog proizvoda Evropske unije.

Autori: Bernd Rigert, Rim / Jakov Leon
Odg. urednik: Dijana Roščić