Peti je mesec protesta i – što je neobično za radni dan – nasilje u Hongkongu, specijalnoj administrativnoj oblasti NR Kine, je eskaliralo. Dva policajca pokušala su oko podneva da raščiste raskrsnicu koju su blokirali demonstranti, ali onda ih je opkolio veliki broj delimično maskiranih i besnih demonstranata. Pre nego što je stotinak policajaca stiglo u pomoć, jedan policajac pucao je jednom demonstrantu u stomak. S obzirom na to da je ovaj odbio da se skloni, policajac se verovatno osećao ugroženim.
Isti policajac je sa dva ispaljena hica pogodio još jednog demonstranta, koji se potom srušio na zemlju. Istovremeno, policajci koji su u akciji bili bez zaštitne opreme, gađani su velikim predmetima. Jedan od dvojice upucanih demonstranata u kritičnom je stanju.
U drugom delu grada došlo je do verbalnog koškanja između više demonstranata i jednog zagovornika vlade. Njega su odjednom polili nekom tečnošću i zapalili. Prebačen je u bolnicu s teškim opekotinama.
Nasilje generiše kontranasilje
Na početku protesta demonstranti su optuživali policiju za prekomernu upotrebu sile, a sada su i sami protesti postali nasilni. Motivacija nasilnih demonstranata je očigledna: žele da provociraju policiju, da naprave više nemira u gradu i da dospeju na naslovne strane. Pri tom je ta mala grupa nasilnika zaboravila da je protestni pokret od samog početka bio miran, razuman i nenasilan.
Ali ni tamošnja policija nije poznata po tome da primerenim sredstvima održava javni red i mir. S obzirom na to da je ojačana odlukama kineskog partijskog i državnog rukovodstva, pošlo joj je za rukom da u pojedinim slučajevima povrati kontrolu nad situacijom – ali nedostaje sveobuhvatni koncept koji bi trajno smirio situaciju. Takođe, nema konsenzusa ni oko toga kako bi trebalo da se sprovede nezavisna istraga o policijskom nasilju.
Novoimenovani šef policije, Kris Tang, koji je poznat kao neko ko se zalaže za oštre mera, morao bi hitno da razmisli o tome kako da policija povrati poverenje građana. On istovremeno mora da ispuni i politički mandat – mora ponovo da uspostavi red. Za to će mu pak mnogo više biti potrebna senzibilnost, nego „čelična pesnica“. Jer, ako se na nasilje odgovara nasiljem, to onda samo vodi u beskrajnu spiralu nasilja, a ne ka cilju.
Dijalog kao jedino rešenje
Ljudi su u Hongkongu izašli na ulice jer žele više političkih prava. Prava, koja bi trebalo da im garantuju da će grad i dalje ostati grad demokratije i blagostanja. Ali, nasilje i radikalizacija deluju upravo suprotno. Hongkong je danas grad na lošem glasu: međunarodni koncerni razmišljaju da premeste sedišta kompanija, maloprodaja se žali na smanjenje obrta, a mnogi turisti u međuvremenu zaobilaze „Mirisnu luku“. Dok god se ne smiri situacija u Hongkongu, biće teško doći do političkog rešenja.
Bilo bi izuzetno nerazumno u ovom trenutku za hongkošku vladu da kroz parlament progura planirani pooštreni zakon o unutrašnjoj bezbednosti. Prema tom novom zakonu, ubuduće bi svaki demonstrant mogao da bude krivično gonjen. A time bi vlada samo dolila ulje na vatru. Za rešenje krize u Hongkongu ostaje samo jedan izlaz, a to je da obe strane odustanu od nasilja i krenu ka istinskom dijalogu.