Za sada bez novog predsednika

Austrija ima novog predsednika, ali mu još ne znamo ime – tim rečima je komentator državne austrijske televizije ORF sinoć u 19 časova pozdravio gledaoce i zamolio ih da se strpe do ponedeljka. Tek tada, nakon što bude prebrojano i 740.000 glasova poštom, moći će konačno da se kaže ko je pobednik izbora i novi austrijski predsednik. Kandidat stranke Zelenih, Aleksander van der Belen i kandidat austrijskih Slobodnjaka Norbert Hofer, trenutno imaju tačno po 50 odsto glasova, s tim da i jedan i drugi sa svakim novim proračunom imaju po tri ili četiri hiljade glasova više ili manje od protivkandidata.

Lakša prednost za konačni rezultat daje se ipak Aleksanderu van der Belenu, jer birači poštom, među njima i austrijski građani sa prebivalištem u inostranstvu, generalno češće biraju liberalnije političke opcije. Dodatno, broj birača poštom ovoga puta dostigao je novi rekord. Na taj način glasalo je 740.000 ljudi, što je 14 odsto od ukupno 6,4 miliona austrijskih građana s pravom glasa. Ovi izbori ostaće zapamćeni i po izrazito velikoj izlaznosti, put do biračkog mesta ovoga puta pronašlo je celih 72 odsto građana s pravom glasa.

Spuštanje lopte

Nakon izborne nedelje bez konačne odluke, oba predsednička kandidata obratila su se javnosti i u svojim su izjavama bili znatno umereniji u odnosu na njihove nastupe u predizbornoj kampanji. Na pitanje novinara austrijske televizije ORF kako će se, ukoliko postane predsednik, obraćati onima u inostranstvu koji ga nazivaju desničarskim populistom, a njegovu stranku ekstremnom desnicom, kandidat Slododnjaka Norbert Hofer je rekao: „Ja jesam desničar, ali se smatran desnicom koja je bliža sredini i ja sam političar sa visokom socijalnom odgovornošću. Mnogi sa kojima sam razgovarao veoma brzo su konstatovali da se sa mnom može konstruktivno raspravljati i da se mogu pronalaziti rešenja, tako da mislim da će takvi stavovi relativno brzo splasnuti“, rekao je Hofer.

Aleksander van der Belen upitan je kako će, ukoliko on pobedi, partnerima u inostranstvu da objasni činjenicu da je ipak 50 odsto biračkog tela zemlje čiji je predsednik, glasalo za ekstremnu desnicu. „Mislim da se ne može reći da su svi ti glasači desnica i desničari. Među njima je mnogo onih koji su drugačijih političkih načela, ali su nezadovoljni. Oni su nezadovoljni time što austrijska politika ne donosi rešenja i da sve stagnira, da vlada nije agilna i da partije ne mogu da se dogovore. Tako se nadam da će se to i dolaskom novog kancelara i novih ministara, uskoro promeniti“, rekao je Van der Belen.

Svi zadovoljni

Oba kandidata dodala su da su generalno i bez obzira na to kako će biti na kraju, izuzetno zadovoljni postignutim rezultatom. U taboru Slobodnjaka naveli su tako da je njihov uspeh utoliko veći, jer za protivnika nisu imali samo Aleksandera van der Belena, već i sve one socijaldemokrate i konzervativne političare koji su u javnim nastupima pred drugi izbora preferirali kandidata stranke Zelenih. Aleksander van der Belen naveo je opet da nikada do sada nije doživeo toliku zainteresovanost za izbore, te toliko privatnih inicijativa koje su ga podržale. Takođe je, rekao je on, malo ko verovao da će uspeti da dostigne Hofera, koji je nakon prvog kruga izbora imao gotovo 15 odsto glasova više. U prvom krugu Hofer je dobio 35 odsto glasova, Van der Belen samo 21 procenat.

Teme i biračko telo

Što se tiče tema sa kojima su ušli u predizbornu kampanju, Slobodnjaci su se koncentrisali na izbeglice, bezbednost, te direktnu demokratiju i austrijski suverenitet, dok je Van der Belen potencirao svoj pro-evropski stav, kao i to da se problemi koji čekaju Evropu i Austriju mogu rešti samo zajednički i u evropskom kontekstu.

Biračko telo na selu na te teme je reagovalo potpuno drugačije nego birači u gradovima. Na selu je većinu dobio slobodnjak Norbert Hofer, dok je kandidat Zelenih Van der Belen znatno više glasova imao u gradovima. Hofer je takođe više glasova dobio od birača sa nižim obrazovanjem, za njega je glasalo 62 odsto birača bez mature i samo 24 procenta sa maturom, dok je za Van der Belena glasalo 76 odsto glasača sa maturom i visokim obrazovanjem, a 38 odsto bez. Gledano po polu, za Van den Belena su većinski glasale žene, njih 60 odsto, a isto toliko muškaraca, dakle takođe 60 procenata, glasalo je za Hofera.

Podeljena zemlja

Kako dva politička tabora koja su se pri ovim predsedničkim izborima susrela imaju potpuno oprečne stavove i načela, a kako su dobili podednak broj glasova, mnogi analitičari konstatovali su da Austrija, politički gledano, nikada do sada nije bila tako podeljena. Tako se u brojim komentarima navodi da je prvi zadatak novog predsednika, baš kao i novog kancelara, da te tabore što pre ujedini, ili da ih barem dovede u poziciju da jedni s drugim civilizovano komuniciraju, odnosno da budu u stanju da donose konstruktivne odluke i rešenja za dobrobit čitave zemlje.