„Za sjaj Vaše kose“: sve laži o šamponima

Lagano klizi češalj kroz mokru kosu. Kada stigne do špiceva dlake, robotska ruka počinje pokret ispočetka. Kosa visi na držaču, a frizer je od čelika, kablova i šrafova. Sve se nalazi u istraživačkom centru firme „Henkel“ u Diseldorfu. Računar registruje snagu koju mašina mora da uloži da bi pročešljala kosu kako treba. Što je kosa gušća, krivulje na ekranu su krivlje. Naučnici testiraju supstance koje kosu čine svilastom, mekom i podatnom.

Na jednoj strani nauke su istraživači, na drugoj – kupci koji stoje pred predimenzioniranim stalažama pretrpanim šarenim flašicama, kesicama i tubama. Kupci su zbunjeni. Mogu da biraju između šampona i sredstava za negu koja kosi daju volumen i sjaj, na raspolaganju su im sredstva za suvu, izlomljenu, osetljivu, masnu, tanku, oštećenu ili jednostavno staru kosu, sredstva na bazi mleka, jogurta, ekstrakta badema, pšeničnih proteina, aloje ili algi. Lepa kosa danas kao da je manje pitanje prirodnog dara a više – pravilne odluke pri kupovini šampona. Ali, šta se zaista nalazi u mešavinama kojima potrošači svakodnevno peru kosu? Šamponi su danas proizvodi visoke tehnologije sa patentiranim sastavom. Ali, njihovo dejstvo je često vrlo ograničeno i sasvim drukčije od onog koje kupci očekuju.

Lepak za kupce

Istaživači „Henkela“ su tako otkrili kako se iz vune (ošišanih ovaca) dobijaju komadići keratina koji su isti kao i ljudski keratin, pa su ih umešali u neke šampone. U posebnoj studiji su dokazali da kosa posle redovnog pranja takvim šamponom postaje elastičnija i otpornija na razne nedaće. Kosa je „dubinski ojačana“, kako je to formulisalo odeljenje za reklamu. No, problem je u tome što su studije koje sprovode sami proizvođači nepouzdane i netransparentne. U ovom slučaju nigde nije navedeno niti koliko keratina je upotrebljeno na testiranju, niti koliko ga ima u gotovom proizvodu.

Prave istraživače šampona treba tražiti na univerzitetima. Oni tamo otvoreno govore o trikovima kozmetičke industrije i pogrešnim očekivanjima kupaca. Već i osnovna osobina šampona je problematična, kažu, jer ljudi obično misle da šampon, pošto odstranjuje prašinu i prljavštinu, treba dobro da peni. Ali, pena je sasvim nepotrebna. Ona ne odstranjuje prljavštinu, nego samo lepo izgleda – a kupci je vole. No, glavni sastojak šampona nadležan za čišćenje kose jesu tensidi, veštački dobijene hemikalije koje deluju nešto blaže nego sapun.

Ipak, najveći broj ljudi ne pere kosu zato što je masna ili prljava, već da bi bila zdravija, jača i sjajnija. No, kosa sama po sebi ne može biti ni zdrava ni bolesna. Medicina kosu posmatra kao niti molekula belančevina koje su mnogostruko uvijene jedna oko druge. Kosa je ogledalo zdravlja, a na zbivanja na koži glave ne može se uticati šamponom. Na kvalitet kose utiču bolesti, medikamenti, hormonalne promene ili ishrana. Ono što zaista može da se učini jeste da se postigne sjaj. Ali, ekstrakti žen-šena, „kašmirski proteini“ ili „esencije bambusa“ kao sredstva kojima se to postiže, samo su sredstva za privlačenje kupaca zvučnim i egzotičnim formulacijama. Ta sredstva u šamponima zaista postoje, ali u izuzetno malim količinama. Mnogo bolje deluju materije sa manje zvučnim imenima kao što je: polikvaternijum.

Zaštitni sloj

Poenta se zapravo krije u zaštitnom sloju dlake. A on se obnavlja, odnosno, ima ograničeno trajanje. I to mora biti tako, jer, kada bi posle svakog pranja kose ona bila obavijena novim zaštitnim slojem, dlake bi ubrzo postale teške i počele bi da se lepe jedna za drugu – frizura bi izgledala opušteno i masno. Tako smo „osuđeni“ na šampone koji stvaraju zaštitni sloj, ali taj sloj traje samo dok se kosa ne – osuši; ali, zato, dok peremo kosu, možemo da uživamo u peni i mirisima, za dva do pet evra po bočici za desetak pranja“, piše Cajt visen.

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević