Zaboravljene žrtve, zakasneli spomenik

Jednog dana, kad konačno bude završen, spomenik Sintima i Romima ubijenim tokom vladavine nacionalsocijalizma u Nemačkoj trebalo bi da izgleda ovako: crn, okrugao bazen u čijem centru se nalazi trougao u kom leži jedan cvet. Svaki put kad cvet uvene, bazen će se spustiti u zemlju da bi se, kada se ponovno podigne, na mestu uvenulog našao nov, sveži cvet. Tako je bar taj spomenik zamislio izraelski umetnik Dani Karavan. Ali danas, 20 godina nakon što je doneta odluka o podizanju tog spomenika, može se videti samo crni bazen prepun mulja i kišnice i oko kojeg leže betonske, odnosno, kamene ploče.

Sukob oko imena

Nemačka savezna vlada donela je, naime, još 24. aprila 1992. godine odluku o podizanju spomenika kako ubijenim evropskim Jevrejima, tako i Sintima i Romima. Kao idealno mesto odabran je položaj u blizini Brandenburške kapije u Berlinu. Ali, problemi i poteškoće pratili su izgradnju takoreći od samog početka. Na primer, savezna uprava i grad Berlin uspeli su da se dogovore oko izgradnje tek 2005. godine. Dok se sa izgradnjom zaista nije i počelo, prošle su još dve godine.

Drugi veliki problem vrteo se i oko imena spomenika. Naime, već negde na samom početku planiranja, javila se jedna do tada nepoznata grupa pod imenom „Sinti Allianz“. Oni su uputili protestna pisma zbog, prema njihovom mišljenju, netačnog i nepreciznog naziva, u smislu da pod pojmom Sinti i Romi ne spadaju svi oni koje su nacisti jednostavno nazivali ciganima. U skladu s tim, organizacija „Sinti Allianz“ predložila je da se i spomenik tako nazove (Spomenik ciganima, žrtvama nacionalsocijalizma). Prema njihovom mišljenju, ta reč ne zvuči diskriminirajuće ako se ne koristi u diskriminirajućem nego u sasvim neutralnom kontekstu. Tom zahtevu suprotstavio se Centralni savet Sintija i Roma sa argumentom da su naziv cigani koristili nacisti i da se on, u tom smislu, ne sme koristiti.

Ugašene oči, hladne usne, ...

„Sukob oko naziva iskorišćen je kao izgovor da se ne nastavi sa gradnjom. Mislim da je jednostavno nedostajala politička volja da se cela stvar brže sprovede u delo i završi“, ocenio je Herbert Hojs, portparol Centralnog savet Sintija i Roma. Sukob oko naziva ipak je na kraju okončan. „Sinti Allianz“ i Centralni savet Sintija i Roma složili su se oko toga da na kraju neće biti nikakvog naziva već da će na ploči spomenika stajati reči iz ondašnjeg zakona vezanog za progone određenih etničkih grupa i da će spomenik biti posvećen svima njima. Na površinu samog bazena trebalo bi da budu uklesane reči (na engleskom i nemačkom) italijanskog romskog pesnika Santina Spinelija: „Ugašene oči, hladne usne, tišina, slomljeno srce, bez daha, bez reči, bez suza“.

Sukob umetnika i gradskih vlasti

Pa ipak, iako je sada, kako se čini, sve jasno, još uvek nije poznat tačan termin otvaranja spomenika. Poznato je da bi to trebalo da se dogodi negde u oktobru, ali se tačan datum za sada ne zna. Nadležni Ured državnog poverenika za kulturu za sada još nije objavio termin s obzirom da još uvek traju žestoki sukobi između umetnika i graditelja. Umetnik Karavan prebacuje vlastima da njegova uputstva ne slede tačno i da „aljkavo“ rade, što ovi naravno negiraju.

A za svo to vreme, preživeli Sinti i Romi (kojih je sve manje) i njihovi potomci još uvek čekaju i nadaju se – da će konačno dobiti mesto koje bi trebalo da podseti na više od pola miliona evropskih „cigana“ koji su stradali u koncentracionim logorima takozvanog Trećeg Rajha.

Autori: Matijas Belinger / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović