Zaboravljeni ratni veterani

Prizor deluje pomalo preteći: kolona od skoro stotinu bučnih motora vozi se kroz glavni grad Nemačke. Nema nikakvih oznaka poznatih bajkerskih klubova. Umesto toga – zelena odeća, kamuflažni motivi i često veliko „V“ sa zlatnim lovorovim vencem. Vozači su evropski veterani, koji pod parolom „Pali, ali ne i zaboravljeni“, podsećaju na poginule drugove, saborce i zahtevaju veća prava za sebe. Ti protesti, održani početkom maja u Berlinu, bili su prva javna kampanja u kojoj su učestvovali bivši vojnici Bundesvera.

„Po prvi put smo vidljivi i to je za mnoge od nas bilo divno osećanje“, kaže Kristijan Bernard, 35-godišnji zamenik predsednika Saveza nemačkih veterana. Bernard je i sam dugo godina bio vojnik. Nešto pre početka drugog rata u Iraku 2003, bio je stacioniran u Kuvajtu gdje je lokalno stanovništvo štitio od hemijskog i biološkog oružja: „Nije bilo nikakvog prikladnog bunkera. Išli smo okolo u zaštitnim odelima, a na nas je pucala iračka vojska“. Po povratku u Nemačku dijagnostifikovan mu je postraumtaski stresni poremećaj PTSP.

Angažmani u inostranstvu

Poslednjih dvadeset godina Bundesver učestvuje u vojnim misijama u inostranstvu. Od tada u Nemačkoj opet postoje i veterani. Mnogi od njih se vraćaju kući zdravi, neki sa ranama, kako telesnim tako i duševnim. Savez nemačkih veterana želi da ih podrži i da im pomogne. To nije jednostavan zadatak, jer mnogi Nemci još uvek imaju neprijatan osećaj kad u jednoj rečenici čuju reči „vojnici“, „rat“ i „odlikovanje“. Tako se, i kad se pomene reč veterani, uvek oseća izvesna nelagoda.

Portparol Ministarstva obrane Štefan Paris to potvrđuje: „Tu se javljaju mračni elementi: Vermaht, Treći rajh, muškarci i njihova bratstva“. I Ministarstvo bi želelo da poveća prava veterana u Nemačkoj, ali da pritom jasno isključi bivše pripadnike Vermahta ili SS-a iz Drugog svetskog rata. Zato je ministar obrane Tomas de Mezijer ponovo definisao pojam veterana: veterani su svi koji su u svoje aktivno vreme učestvovali u nekoj misiji Bundesvera u inostranstvu i koji su časno iz te službe istupili.

Priznanje i prava

„Želimo da ovi mladi vojnici budu priznati kao veterani Nemačke vojske, zbog toga što su obavljali tu dužnost“, kaže Štefan Paris. Ministar obrane je čak predložio da se uvede Dan veterana, ali to u Parlamentu nije naišlo na preterano interesovanje. Za rasprave o daljoj podršci još je prerano, jer, veterani su u Nemačkoj dobro zbrinuti, tvrdi Paris: „Svaki vojnik koji je služio u Nemačkoj vojsci ima kasnije određena prava: na penziju, na pomoć u profesionalnom razvoju, a dobro je i zdravstveno osiguranje“.

Kristijan Bernard iz Saveza nemačkih veterana tvrdi suprotno: „Većina vojnika ima ugovore na određeno vreme. Službena ponuda Bundesevra tiče se samo aktivnih vojnika. Ja kao veteran bez aktivnog statusa nemam ta prava“. Savez nemačkih veterana to želi da promeni i traži da se za veterane uvede posebni pravni status. Tako bi pomoć mogli dobiti i vojnici koji se s PTSP-om suoče tek decenijama posle aktivne službe. A važno im je i priznanje u narodu.

Slabo interesovanje građana

Priznanja za sada uglavnom nema. Prema najnovijem istraživanju instituta Bundesvera, građane uopšte ne zanima diskusija oko veterana, mada Bundesver među njima uživa ugled. Možda ta ravnodušnost ima veze s tim što mnoge vojne misije Nemačke vojske u inostranstvu skoro uopšte nemaju podršku u narodu? Činjenica je, da se građani direktno pitaju, Bundesver bi se odavno povukao iz Avganistana. Samo 38 odsto građana podržava tu misiju.

Kristijan Bernard iz Saveza nemačkih veterana na to kaže: „Ne šaljemo mi sami sebe u misiju, nego Parlament. A Parlament bira narod. Poslanici se time ne bave, jer se time ne dobijaju izbori. Sve se lomi preko naših leđa. Mi nećemo čekati još deset godina, dok nam politika ne odobri Dan veterana. Naša parada motorima će se odražavati svake godine: u subotu posle Spasovdana.“

Autori: Mihael Hartlep / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković