Zabraniti privatne vojske?

Većina velikih firmi za obezbeđenje kao što su „Blekvoter“, „Dajkorp“ ili „Armur Grup“ dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država ili Velike Britanije. Ali, i Nemačka mora da se pozabavi tom problematikom, kaže Paul Šefer, stručnjak za odbranu stranke Levice u nemačkom Bundestagu:

„To je važno, jer te firme imaju filijale i mogu da zaposle i Nemce. Inače, to još nije nemački problem, ali bi mogao da postane, zato što je potražnja za takvim firmama očigledno vrlo velika…“

Posle hladnog rata mnoge države su smanjile i restrukturisale svoju armiju. Na hiljade dobro obučenih vojnika našlo se na tržištu rada. Istovremeno, promenio se način oružanog sukobljavanja.

Ni vojnici, ni civili

U asimetričnim scenarijima sukobljavanja - na primer, kada su suočene dve strane različite snage i strukture - regularne armije ulažu nadu u ekspertizu privatnih specijalista. U Iraku se broj ljudi koji rade za privatne firme za obezbeđenje procenjuje na 30.000. Pretpostavlja se da isto toliko njih ima i u Avganistanu.

Kada dođe do incidenata vrlo brzo postaje jasno da se, s pravnog gledišta, te naoružane snage kreću u sivoj zoni - čak i ako rade po nalogu države. Jer, one nisu vezane za sistem naređenja armije. Njihovi ljudi nisu borci ali, de fakto, ni civili. Njihov položaj nije regulisan međunarodnim pravom.

Zato Šefer iz stranke Levice zahteva njihovu zabranu. Ali, sa time se ne slažu ostale stranke. Ekard fon Kleden, stručnjak za spoljnu politiku Hrišćansko demokratske / Hrišćansko-socijalne unije protivi se struktnoj zabrani:

„Međunarodne organizacije - na primer UNO ili Crveni krst zavise od usluga tih firmi. Zato njihova potpuna zabrana ne dolazi u obzir. Ali njihov rad se mora strogo i restriktivno regulisati.“

Autor: Silke Balveg / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković