Zagreb nezainteresovan za komšiluk
1. maj 2019.
„Ako želi mir, EU mora da uključi zemlje zapadnog Balkana u jedinstveno tržište“, „Hoće li Merkel i Makron nagaziti Vučića da prizna Kosovo?“ i „Skup u Berlinu završio bez dogovora Srbije i Kosova“ – tri su nasumična naslova iz hrvatskih medija kojima berlinska događanja nisu bila udarne vesti.
Jer, glavne teme u Hrvatskoj bili su potencijalni ulagači iz Kine koji obilaze brodogradilišta na izdisaju i nove skandalozne epizode zdravstvenog sistema.
„To se Hrvatske ne tiče“
Politički analitičar Davor Đenero indiferentnost hrvatske javnosti oko Konferencije o zapadnom Balkanu objašnjava rečima da se to Hrvatske, zapravo, više i ne tiče. „Očito da je premijeru Andreju Plenkoviću (HDZ) bilo bitno da u Berlinu predstavi svoju agendu za hrvatsko predsedavanje Evropskom unijom.“
„Njegova rečenica da misli da kombinuje politički pristup i institucionalni napredak zvuči na prvu birokratski i prazno. Ali to može biti suštinska poruka da želi vratiti proces izvornim evropskim vrednostima. Ako će Hrvatska to biti u stanju, onda je to jako dobro za nas“, kaže Đenero za DW.
Kada je reč o glavnoj temi sastanka u Berlinu – odnosima Srbije i Kosova – ni ona nije u fokusu hrvatske javnosti, a ni političke scene. To se, kaže analitičar Đenero, od Zagreba i očekuje: „Hrvatska zauzima jasnu temeljnu poziciju da je Međunarodni sud pravde odbacio tužbu Srbije zbog nezakonitog proglašavanja neovisnosti Kosova i jasno definisao da načelo zaštite elementarnih ljudskih prava ima prioritet pred zaštitom državnog suvereniteta.“
„Hrvatska pozicija je u tome da podržava da se celi proces završi međusobnim priznavanjem dveju država.“ Prema njegovim rečima, u sukobu oko trgovine i carina Hrvatska „nema razloga da se posebno ističe“ jer „nijedna strana nije nevina“.
Đenero prati i nemačke medije pa nam je komentarisao članak iz nedeljnog izdanja Frankfurter algemajne cajtunga naslovljen „Srbiji nije mesto u Evropskoj uniji“. „FAZ tu radi ono što Plenković najavljuje da će raditi, vraća se na temeljne zajedničke vrednosti i pokazuje da aktuelna srpska vlada ne participira u tim zajednički vrednostima i igra igru autoritarnog uređenja, unošenje u evropski prostor destabilizacije koju donosi Rusija. Čini mi se da je FAZ-ov zaključak sasvim u redu. Važno je da Srbija uđe u EU, ali to nije moguće s nedemokratskom administracijom.“
„Zato im pregovori i ne napreduju“, navodi naš sugovornik pa zaključuje: „Niko Srbiju ne opstruiše, nema blokada. U razdoblju u kojem oni pregovaraju s EU, Hrvatska je imala otvorena gotovo sva poglavlja, a zatvorenih dvadesetak. Uprkos slovenačkoj blokadi i problemima s Italijom gde se svaki put gubilo vreme.“
Merkel više viđa Vučića
Inače, Plenkovićevo učešće na konferenciji dogodilo se u svetlu objave da će nemačka kancelarka Merkel u Hrvatsku doći 18. maja kako bi učestvovala u predizbornom skupu Evropske narodne partije (EPP).
„Njen dolazak je povoljan signal za Hrvatsku. Koliko god je smatrali političkom prošlošću unutar Nemačke, izgleda da ona ne misli biti politička prošlost na evropskom planu. Sve češće čujemo da je ona primerena za neku dužnost unutar EU. U toku ovog mandata imala je puno intenzivnije veze s Vučićem, negoli s Hrvatskom“, zaključuje Đenero.