Zagreb obećava most u predizborne svrhe?

Nedoumice oko najava gradnje Pelješkog mosta ne jenjavaju ni nakon opetovanog izjašnjavanja glavnih aktera u tom predmetu. Još nije ni započela procedura odlučivanja o sufinansiranju od strane Evropske unije od kojeg presudno zavisi mogućnost izgradnje. Čeka se zvanična prijava Hrvatske kod Evropske komisije, no nju je moguće podneti tek na jesen, kad se okončaju prethodne faze planiranja. Decidirane najave o sigurnoj gradnji iz Vlade Republike Hrvatske stoga se i dalje u javnosti dočekuju s oprezom. Podsećamo, prema najnovijim procenama sam most – bez pristupnih puteva, vijadukta i obilaznica – koštao bi oko 200 miliona evra, a od EU se očekuje između 75 i 85 odsto udela u toj svoti.

Hrvatski ministar pomorstva, saobraćaja i infrastrukture Siniša Hajdaš Dončić je s tim u vezi nedavno izjavio da „niko ne bi ništa najavljivao da novac nije osiguran“. Štaviše, i hrvatski premijer Zoran Milanović je rekao: „U pravu smo danas kada kažemo da će se taj most graditi.“ Ti su istupi naročito kontrastirani rečima portparola Evropske komisije (EK) Jakuba Adamovica koji je pojasnio: „To što se sada govori, preuranjeno je. Za nas je to samo hrvatski stav, ali vrlo je jasno da iz perspektive EK odluka još nije doneta.“ Ipak, protivrečnosti otvaraju prostor za sumnju da je nekakav dogovor postignut mimo javnosti i propisane procedure.

Jaspers krije rešenje?

U hrvatskoj javnosti se špekuliše da bi takva eventualna trgovina poslužila aktuelnoj vlasti u Hrvatskoj u predizborne svrhe. Nije dakako poznato šta bi zauzvrat dobila druga strana, ona u Briselu, ali se može strahovati da pogodba ne bi bila isplativa u pogledu javnog interesa. „Nikakvih neformalnih dogovora nema“, odgovorili su na upit DW pisanim putem iz PR službe Ministarstva pomorstva, saobraćaja i infrastrukture, „niti se celi projekat sprovodi na temelju nekakvih neformalnih obećanja. Ovo je vrlo ozbiljan i značajan projekat (rešavanje pitanja povezivanja razdvojene teritorije Hrvatske) u koji su od prvog dana, po propisanim procedurama, uključene Evropska komisija i Republika Hrvatska, i sve što se radi unazad dve godine radi se javno i transparentno.“

Napomenuto nam je da je citirani portparol EK zapravo reagovao na novinarsko pitanje da li je Hrvatska predala prijavu i da je isključivo na to odgovorio negativno, kako je uostalom činjenice predstavilo i ovo Ministarstvo. Ipak, nisu razjašnjeni precizno značenje i poreklo gore istaknutih reči Hajdaša Dončića i Milanovića. Ako, dakle, vodeći vladini protagonisti u ovome iskreno iskazuju (pre)naglašeni optimizam, a ne radi se o tajnoj nagodbi, odgovor bi se mogao kriti u odnosima pod okriljem Jaspersa, specifičnog partnerstva EK s bankama, koje pruža podršku sličnim projektima zemalja članica EU.

Pogoršanje odnosa Hrvatske i BiH

U okviru Jaspersa omogućeno je savetovanje tih zemalja u, prema potrebi, svim fazama projekta uoči odlučivanja o sufinansiranju. Drugim rečima, posredi su razgovori u kojima može postati prilično jasno koliko je projekt perspektivan iz ugla EK. Jer, sama činjenica da je netom dovršena studija izvodljivosti gradnje Pelješkog mosta naklona takvom rešenju povezivanja hrvatske teritorije, a na koju se pozivaju iz Vlade RH, ne govori mnogo. Poznato je da su takve studije često pisane klijentelistički spram vladama koje angažuju autore. Primjer je jedna preliminarna studija u ovom projektu koja je 2013. upravo bila kritikovana zbog pristrasnosti prema naručitelju, Vladi RH.

No, dok se Hrvatska bavi svojim unutrašnjim pogledom iz Jaspersa, relacije oko Pelješkog mosta komplikuju se poslednjih dana reakcijama iz Bosne i Hercegovine. O tome smo porazgovarali s jednim sagovornikom iz visokih vladinih krugova u BiH, a koji je želeo da neimenovan. Prema njegovim rečima, zvanično Sarajevo nema spoznaja o neprincipijelnim dogovorima između Zagreba i Brisela u ovom predmetu, ali je itekako sklono da podseti suseda da još nije rešeno pitanje razgraničenja na moru među dvema zemljama, prvenstveno izlaska BiH na otvoreno more. O tome svedoči i evidentno zaoštrena javna komunikacija na ministarskom nivou između RH i BiH protekle sedmice. Pelješki most bi tako po interpretaciji iz BiH eventualno prelazio preko bosanskohercegovačkih voda, što definitivno nije problem koji se može premostiti samo arhitektonski.