Zahvaljujući Bencu i njegovoj Berti

Tri točka, jedan cilindar i, umesto volana, jedna poluga. Prvi Bencov patent motornog vozila važi za prvi auto na svetu. Karl Benc patentirao je 1886. godine prvi automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Bilo je to čudo tehnike, ali finansijski je njegov projekat doživeo promašaj.

Stvar je spasla Berta Benc, Karlova supruga, koja je sela u prvi auto i odvezla se čak 100 kilometara od Manhajma do Pforchajma. Tek tada je mnogim postalo jasno da bi Karlov patent mogao biti korisno prevozno sredstvo.

„Sve te priče o neuspesima koje je ovaj patent preživeo od problema sa kočionim sistemom, do komplikacija sa dovodom goriva su u međuvremenu su postale deo jedne legende“, priča Kurt Mezer, istoričar automobila.

Iako se ponajviše u Nemačkoj dalje razvijao i bivao sve bolji, ljubav prema automobilima budila se u Francuskoj. Čak i prema nemačkim modelima. „Posebno su žene uživale u vožnji ovakvog automobila pariskim bulevarima. Bilo je to nešto novo, drugačije od vožnje kočijom. Mogućnost da pokažete da ste bili moderni, da ste imućni. Vozilo sa benzin-motorom bilo je daleko skuplje od kočije sa konjima“, kaže Mezer.

Preko bube i poršea

Nakon Drugog svetskog rata u Nemačkoj počinje masovna proizvodnja Folksvagenove bube. Ljudi su bili oduševljen novim prevoznim sredstvom. Auto je postao simbol slobode, ali i privredno čudo. Nakon teških godina posle rata, ljudi su konačno po prvi put mogli da se upuštaju u putovanja.

Slično je bilo i sa BMV-ovom Isetom. Za neke je ona bila i praktičnija zato što je, za razliku od ostalih automobila, motor bio na zadnjoj strani. „Automobili su se isprva koristili uglavnom za putovanja vikendom i odlazak na odmor. Navodno ih je bilo šteta voziti svaki dana ili u vreme zime. To što ste se autom mogli odvesti negde na jug, bila je prava fascinacija“, kaže Mezer.

Luksuz i novi stil života. Onaj ko je od vožnje želeo više, sigurno je srećan što su se pojavili sportski automobili i elegantni modeli poput Mercedesovog 300SL ili Poršeovog 911. Ali 1973. godine je na ulicama ponovo bilo mirno. Kriza u snabdevanju naftom ispraznila je puteve. Negde su čak postojale i zabrane.

Traže se „zeleni“ automobili

Tek tada je postalo jasno da su automobili su veliki potrošači. Kasnije i da su opasni po životnu sredinu. Nova ideja se sada polako realizuje: struja umesto benzina ili dizela. Automobilska industrija je pred velikim izazovom. Alternativni izvori energije su spas. Sve podseća kao na teške početke i probnu vožnju Berte Benc.

„Berta te 1888. godine nije vozila oldtajmer, nego najinovativniji izum te vrste. Zato tokom ove godine želimo da ukažemo na alternativu, vožnjom najstarijim putem na svetu“, najavljuje Edgar Mejer iz inicijative „Izazov Berte Benc“ vožnju putem kojim je nekada vozila Berta.

U septembru će naime ovuda proći svi modeli sa motorima koji manje štete životnoj sredini. Nije važno ko će pobediti. Glavna tema je u kojoj meri je ekološki podobna struja koja se koristi i u koji su kapaciteti baterija.

Autori: Ute Šnajder / Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević