Zajednički protiv Erdogana
12. maj 2018.
Izbori u Turskoj su bili planirani tek krajem 2019. godine. Međutim, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je pomerio predsedničke i parlamentarne izbore za 24. juli 2018. godine. Sada se stvari brzo odvijaju i stranke svakodnevno najavljuju svoje predsedničke kandidate. Nema sumnje da će Erdogan u prvoj rundi izbora imati veliku prednost u odnosu na rivale.
Zajednički cilj: Sprečiti Erdogana
Zbog toga opozicione stranke traže kandidate koji bi u drugom krugu izbora (8. juli) mogli pobediti Erdogana. Pored toga, stranke ulaze i u saveze kako bi sprečile da pojedinačno ne pređu izborni prag od deset posto, što bi povećalo šansu da AKP dobije apsolutnu većinu u parlamentu.
Cilj koji ujedinjuje opozicione stranke je da se spreči - ponovni izbor Erdogana, koji bi onda vladao sa širokim ovlastima, ali i da Erdoganova stranka AKP ima apsolutnu većinu u parlamentu.
Mnogo je znakova koji ukazuju na nervozu AKP i Erdogana. Jedan je i taj da su izbori pomereni 18 mjeseci unapred, a drugi je pritisak koji državni vrh vrši nad bivšim predsednikom Abdulahom Gulom da ne nastupi protiv Erdogana. Jer oko ovog kritičara Erdoganovog AKP mogle bi se ujediniti opozicione stranke.
Ono što se takođe neće svideti Erdoganu je to što prokurdska i levo orjentisana stranka HDP, u trku šalje svog bivšeg harizmatičnog predsednika Selahatina Demirtaša. On je od novembra 2016. godine u pritvoru, ali još uvek mu nije izrečena presuda, te se može kandidovati. Kurdi koji inače ne bi glasali, sada će izaći na izbore.
U konzervativni AKP tabor sada ulazi i bivša ministarka unutrašanjih poslova Meral Aksener koja je upravo osnovala novu stranku Iji. Ona se smatra nacionalistkinjom. Umereno leva stranka CHP je odabrala svog kandidata Muharema Indžea, jer se veruje da bi on u drugom krugu mogao da ujedini i pridobije glasove Kurda, kao i glasače Aksenerove.
Erdogan mora proći prvi izborni krug
Za Erdogana je najbitnije da još u prvom krugu dobije apsolutnu većinu. Da ne bi došlo do nepravilnosti, opozicione političke stranke zahtevaju dolazak izbornih posmatrača.
Pomeranjem izbora, AKP je između ostalog želela da spreči da u oktobru 2017. osnovana partija Iji učestvuje na izborima. Međutim, CHP im je pomutio račune, kada je novoj partiji „pozajmio" 15 poslanika, tako da su u parlamentu mogli da formiraju poslanički klub i time dobiju pravo da učestvuju na izborima.
Međutim, Erdoganova računica ipak se može ostvariti: opozicione stranke CHP, HDP i Iji su u ideološkom smislu tako različite, da se ne mogu udružiti i zajednički raditi na ostvarenju istog cilja.
A jednu bivšu opozicionu stranku, nacionalističku MHP, Erdogan u svakom pogledu ima na svojoj strani. Sa njenom podrškom, Erdogan je već pobedio u prvom krugu izbora. Šanse za to nisu male – ali ipak nisu toliko visoke kao što su bile direktno nakon neuspelog pokušaja puča u julu 2016. godine.
Sva prava zadržava Frankfurter algemajne cajtung GmbH, Frankfurt na Majni.