Zajedno protiv nuklearnog terorizma

Svetske zalihe plutonijuma za civilne i vojne potrebe procenjuju se na preko 200 tona. Teoretski gledano, to je količina od koje bi se moglo napraviti više desetina hiljada atomskih bombi. U nekim zemljama deo tog materijala je potpuno nezaštićen. Terorističke grupe, kao što je Al Kaida, pokušavale su u više navrata da se domognu nuklearnog materijala. Anete Šaper, ekspert Fondacije za mir i istraživanje konflikta iz Hesena, kaže: „Problem je što svaka zemlja različito reaguje na pretnje. Aktivne su mere u okviru fizičke zaštite. Ali hitno je potrebno da materijal kojim se raspolaže bude transparentan i da se njegovo odlaganje na stranu odmah otkrije.“

Američki predsednik Barak Obama u tom smeru pokušava da preduzme odlučne korake. On je u aprilu 2010. pozvao šefove država i vlada u Vašington na prvi samit o nuklearnoj bezbednosti. Učesnici skupa su se tom prilikom dobrovoljno obavezali na sprovođenje pojačanih mera kontrole, podseća Oliver Trenert iz Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost.

„Veliki uspeh tog procesa koji je inicirao predsednik Obama jeste činjenica da se od tada šefovi država i vlada redovno sastaju i podižu na viši nivo pažnju po pitanju opasnosti od nuklearnog terorizma.“

Kontrola samo u zemljama koje nemaju nuklearno oružje?

Anete Šhaper smatra da je i za same eksperte teško da imaju sasvim jasnu sliku o nuklearnom oružju u svetu. „Međunarodna agencija za atomsku energiju zadužena je za konkretne kontrole. Nažalost, ona to čini samo u zemljama koje nemaju nuklearno oružje. Kontrole u Indiji ili Pakistanu su nedostupne i nekompletne. To bi se moralo reformisati, ali to nadilazi okvire ovog samita.“

Drugi problem je Severna Koreja. Prema sopstvenim navodima, ta zemlja poseduje nekoliko atomskih bombi i 2003. je istupila iz Sporazuma o zabrani proizvodnje nuklearnog oružja. Upravo je Seul izabran za mesto samita kako bi se izvršio pritisak na severnog suseda u nameri da on iznova dopusti međunarodnu kontrolu. I pored moratorijuma, najavljenog u februaru, na dalje obogaćivanje urana, Severna Koreja nije se pojavila na samitu. Uostalom, kao ni Iran – i tamošnje obogaćivanje urana predstavlja brigu međunarodnih lidera.

Autori: Daniel Šeškevic / Senad Tanović
Odg. urednik: Jakov Leon