1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Zakon komplikuje život prostitutkama

Štefani Hepner
5. januar 2018.

Već šest meseci je u Nemačkoj na snazi novi Zakon o prostituciji. Ideja je bila da se zaštite žene koje su primorane na prostituciju, ali su efekti mahom suprotni – postavljen je niz prepreka za bavljenje ovim poslom.

https://p.dw.com/p/2qKy4
Foto: picture-alliance/R. Kremming

Johana Veber je nedavno iskusila koliko neprijatna može da bude obaveza prijave za osobe koje se bave prostitucijom. Na kasi, u jednoj prodavnici, posegla je za novčanikom kako bi platila karticom. Ali umesto nje – pred očima svih – u ruci joj se našla potvrda da radi kao prostitutka: „Baš lepo, pomislila sam.“

Johana radi kao domino-dama u svom studiju. Ona je jedna od osnivačica Saveznog udružanja pružalaca erotskih i seksualnih usluga. Navikla je otvoreno da govori o svom poslu: „Ali većina kolega ima problem sa tim, zbog stigmatizacije posla kojim se bavimo.“

„Pasoš za kurve“, tako mnoge prostitutke zovu dokument koji sada moraju da imaju uz sebe. On je jedan od ključnih elemenata novog Zakona o prostituciji. Za one koji se bave ovim poslom zakon je krajnje sporan. „Žene se jednostavno boje da njihovi podaci neće ostati u službama u kojima se vrši registracija, već da će biti dalje prosleđeni“, kaže Veber.

Ti podaci bi doduše trebalo dalje da budu prosleđeni samo kako bi se sprečila trgovina ljudima ili za „zaštitu od konkretnih opasnosti“, ali mnogima to ne izgleda sigurno. Posebno se boje samohrane majke koje se bave prostitucijom – da njihovo zanimanje ne bude upotrebljeno kako bi im bilo oduzeto starateljsko pravo nad decom.

Studentkinje koje se povremeno bave prostitucijom ne žele da se za to zna, kako ne bi imale problema kasnije sa zapošljavanjem. Prijavljivanju se protive i migrantkinje koje ne isključuju mogućnost da će se kasnije baviti nekim drugim poslom.

Nemaju gde da se prijave

Zakon je stupio na snagu još 1. jula 2017. godine, a do kraja godine svi koji pružaju seksualne usluge bili su dužni da se registruju kod nadležne službe i obave zdravstvene konsultacije. Ali primena zakona je na mnogim mestima zakazala.

„U Berlinu još uvek nema službe u kojoj može da se registruje“, kaže Johana Veber. „To znači da sada moramo da idemo u Komunalnu policiju i tamo uzmemo potvrdu da smo pokušali da se prijavimo.“ Da li taj dokument važi i u Minhenu, gde Veberova takođe povremeno radi, nije jasno. „Ali sada ću rizikovati. Nisam ja kriva zbog propusta savezne pokrajine u kojoj živim“, kaže.

Problema ima i u drugim pokrajinama. U Hesenu takođe nije razjašnjeno koje službe su nadležne za prijave. U Bavarskoj takođe većina prostitutki uopšte nije mogla da se prijavi, kaže Sandra Itner iz savetovališta „Kasandra“ u Nirnbergu. Izuzetak je Hamburg koji se pobrinuo za mesta za prijavu i zdravstvene konsultacije. Kako navode iz grada, savetovanje se dobro odvija od početka novembra.

Opasnost za one koji rade u malim stanovima

Još pre nekoliko godina situacija za žene i muškarce koje se bave prostitucijom trebalo je da se poboljša. Na snagu je 2002. godine stupio „Zakon o regulisanju pravnih odnosa osoba koje se bave prostitucijiom“. Od tada se seksualni rad više ne smatra nemoralnim, prostitutke mogu pred sudom da se žale zbog neisplaćene zarade i mogu zdravstveno da se osiguraju.

 Johanna Weber
Johana Veber spada u oštre kritičare zakonaFoto: Privat

I novi zakon bi trebalo da pomogne ženama – pre svega onima koje su trgovci ljudima primorali na prostituciju. Ali Veberova smatra da je to naivno. „Ako su trgovci ljudima u stanju da primoraju žene ili muškarce da za njih rade, iako oni to ne žele, onda mogu i da ih nateraju da odu da se prijave.“

Problem bi mogle da imaju žene koje zajedno ili samostalno rade u manjim stanovima. Zakon predviđa odvojena kupatila za mušterije i prostitutke, kućni alarm i strogu podelu radne i privatne sobe – ali to sve nije lako izvesti u malim privatnim stanovima. Oni koji rade u malim stanovima ne mogu sebi da priušte takva preuređenja i biće primorani da odustanu.

Uostalom, prostitutke po ovom zakonu više ne bi smele da noće na mestu gde rade, već bi morale da uzmu u najam još jednu sobu ili da idu u hotel. Bespotreban izdatak, smatra Johana Veber.

Za mnoge žene je besmisleno i godišnje zdravstveno savetovanje. „Šta imaju tamo uvek novo da mi kažu?“, pita se. Sa druge strane, zakonodavac se nada da će se time doći do ljudi koji rade u teškim uslovima i ne znaju kako da se zaštite od bolesti.

Biti vidljiv

To što je za jedne previše, za druge je nedovoljno: organizacija „Sovoldi – solidarnost za ženama u nevolji“, koja se međunarodno bori protiv trgovine ljudima, veruje da je najveći broj osoba u Nemačkoj koje se bave prostitucijom primorano na to.

„Mi smo uvereni da novi Zakon o prostituciji u praksi neće biti u stanju da reši probleme“, stoji u jednom njihovom saopštenju. Organizacija koju je osnovala časna sestra Lea Akerman zahteva potpunu zabranu prostitucije i kriminalizaciju kupovine seksa, kao što je odavno učinila Švedska.

Prostituierte vom Straßenstrich in der Kürfürstenstraße
Foto: picture-alliance/R. Kremming

I pored svih kritika, ima i onih koji pozitivno ocenjuju zakon. „Ima doduše onih koji stalno izražavaju sumnju, ali uglavnom dobijamo pozitivne reakcije“, rekla je Elvira Nizner iz organizacije „Ženska prava su ljudska prava“ za list Frankfurter rundšau.

Uostalom zakon bi mogao znatno da olakša finansijsku situaciju ženama i muškarcima koji su u neprilici. Posle tolikih godina stekli su pravo na pomoć države – zato što sada zvanično „postoje“. Ima i onih koji sada razmišljaju da prestanu da se bave tim poslom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android