Zamišljeni general

General Dejvid Petreus to ne čini. On je zamišljen i kaže da u ratu u Iraku još dugo neće biti pobede. Osim toga kaže da je pitanje koliko se uopšte može govoriti o pobedi.

Irak trenutno nije mirna zemlja. Svakodnevni izveštaji o napadima to potvrđuju. Ali, od kada je Petrus preuzeo funkciju glavnokomandujućeg američkim snagama broj napada je smanjen za oko 80 posto. U Bagdad je počeo da se vraća svakodnevni život, a i ostatak zemlje nalazi se na istom putu. Bilo bi sigurno preterano zasluge za sve ovo pripisati samo odlazećem generalu. Povećanje trupa za 30.000 vojnika bilo je već okončano pre nego što je on došao na ovu poziciju. No, učinjeno je najviše što se moglo.

Ima li Bela kuća naslednika?

Pri tome mu je to sigurno uspelo, jer je situaciju u Iraku već poznavao, te i zbog toga što nije jednostavno samo vojnik, već i veliki borac za ljudska prava. Na taj način Petreus je bio idealna nadopuna američkom ambasadoru Rianu Krukeru koji kao poznavalac orijenta, ne samo da govori arapski i persijski, već takođe poznaje i mentalitet tog područja. Naravno, obojica su morala služiti svojim nadređenim u Beloj kući, ali oni su situaciju razumeli bolje nego svi drugi pre njih. I teško da će Bela kuća ubrzo naći naslednika koji će moći da se uporedi s njima.

Relativno smirivanje situacije u Iraku je pre svega postignuto zahvaljujući bliskoj saradnji sa samim Iračanima i odlučnim odbijanjem uplitanja spolja.

Iračani su možda razumeli da su konačno oni odgovorni za svoju sudbinu i da okupatori neće napusiti zemlju ako se oni ne bore za to. Naprotiv. Ovo saznanje dovelo je do povlačenja Mehdijeve armije radiklanog šiitskog sveštenika Moktada el Sadra i promene kod sunitskih grupa koje se danas bore na strani Amerikanaca, a protiv Al Kaide. Iran je u međuvremenu sigurno shvatio da njegov angažman u Iraku samo produžava tamošnje američko prisustvo, a Turska je morala da shvati da je njena vojna akcija protiv PKK na severu Iraka destabilizovala do tada relativno mirno područje, što nije ničiji interes.

Ono što Petrus Iračanima nije mogao dati, ali što i nije bio njegov mandat, jeste obećanje o tome kada će i u kom opsegu američke trupe napustiti zemlju. To je zadatak novog američkog predsednika koji će biti izabran u novembru.