Zamke Trgovinskog sporazuma

Čulo se i da su finansijski gubici preveliki, da će profitirati malobrojni, i da je korist skromna. Osnovna sumnja koju izražavaju ekonomisti odnosi se na tajming primene sporazuma. S obzirom da je 2009. najavljena kao ekonomski kritična godina, upozorava se da procenjeni gubitak od 200-300 miliona evra zbog primene sporazuma nije zanemarljiv za Srbiju. Po definiciji, od smanjenja carina će najveću korist imati takozvani uvoznički lobi, kaže za Dojče Vele Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka: „Zahvaljujući njemu imamo tako drastičnu neravnotežu u spoljnotrgovinskoj razmeni, imamo jedan stravičan trgovinski deficit, koji je prošle godine dostigao, mislim, čak 10 milijardi evra. A na tom uvozu, jeftinijem uvozu, te firme koje to rade dobro zarađuju, a posebno zarađuju u vreme kada je dinar nerealan, kada je precenjen u odnosu na evro“.

Korak bliže Evropskoj uniji

Srbija će imati finansijski gubitak, dok će pozitivni efekti imati više simbolički značaj, ocenjuje za Dojče Vele ekonomski analitičar Mijat Lakićević: „To ima, ja mislim, mnogo veće dugoročne efekte, i da tako kažem ima mnogo veći neki ambijentalni značaj. Dakle, to je nešto što prosto Srbiju čini za jedan korak bliže Evropskoj uniji, i to mislim treba da bude pozitivno percipirano od strane međunarodnih kompanija“.

Korak ka ozbiljnoj konkurenciji

Dobit koju će od ovog poteza imati građani je takođe pod znakom pitanja. Smanjenja carina na automobile i robu široke potrošnje na prvi pogled zvuče sjajno, ali je pitanje kakva će biti kupovna moć građana Srbije u vreme udara ekonomske krize. Dakle, biće puni izlozi a - prazni novčanici. Ono u čemu se ekonomisti ipak slažu je da će primena sporazuma sa EU izložiti privredu Srbije tržišnoj konkurenciji. Domaći privrednici negoduju, ali stručnjaci primećuju da je srpska privreda predugo bila zaštićena, i da je krajnje vreme da se suoči sa ozbiljnom konkurencijom u pravoj tržišnoj utakmici.