Zapad dao istoku 1.500.000.000.000 evra!

U Nemačkoj je sutra praznik - Dan ujedinjenja. Tim povodom list Badiše nojeste nahrihten piše:

„I posle 19 godina nove savezne zemlje na istoku još su daleko od toga da mogu ekonomski da brinu same o sebi. I dalje su potrebne ogromne subvencije – do sada je ukupno u istok Nemačke uloženo hiljadu i po milijardi evra. Ipak, teško se može govoriti o privredi koja stoji na sopstvenim nogama i jaz u blagostanju između istoka i zapada podjednako je velik. Svih pet novih saveznih zemalja, međutim, najviše pogađa odliv stanovništva na zapad“.

O istoj temi list Augsburger algemajne piše:

„Prošla su vremena da se investira u beton na istoku. Sada je potrebnije nego ikada da se investira u glave, u ideje i projekte. Ali, to znači ograničiti se na ono što može da se ostvari i plati. Nema nikakvog smisla i dalje kopirati zapad. Političari moraju da prihvate da su nove zemlje drugačije“.

Najzad, komentator lista Minhener merkur primećuje:

„Na početku je bilo veliko bratimljenje. Vozači trabanata i mercedesa padali su jedni drugima u zagrljaj i slavili ujedinjenje. Ali, kao što se to obično dešava kada je o srodnicima reč, prilikom dužeg zajedništva otkrivaju se fundamentalne razlike i pojedinosti koje idu na živce. I tako su od braće i sestara ubrzo postali zapadnjaci-koji-sve-znaju-najbolje i neprestano-kukajući-istočnjaci. U međuvremenu je i ta faza uglavnom prošla, a ujedinjena Nemačka postala nešto normalno“.

Zašto se Nemačka zaleće u Avganistan?

List Drezdner nojeste nahrihten piše o nemačkom angažovanju u Avganistanu:

„Spekulacije o mogućem povećanju broja nemačkih vojnika na Hindukušu sa četiri na sedam hiljada jasno pokazuju da ni Nemačka, ni NATO, ni SAD trenutno nemaju strategiju u Avganistanu. Dok komandant tamošnjih snaga general MekKristal želi da poveća broj vojnika, ministar odbrane Gejts sumnja u svrsishodnost takvog pristupa. A predsednik Obama još čeka na prosvetljenje. Zbog svega toga nema nikakvog razloga za Nemce da žure, pogotovo što su građani sve uzdržaniji kada je o angažovanju u Avganistanu reč. Može se očekivati da će crno-žuta vlada biti pod većim pritiskom da pošalje još vojnika. Ali, isto tako je jasno da predsednik Obama tokom mandata namerava da smanji broj vojnika u Avganistanu“.

Avganistanom se bavi i list Noje osnabriker cajtung:

„Nervoza je velika – u NATO koji je u Avganistanu pred porazom. U UN koje su se potpuno blamirale u civilnoj obnovi zemlje i povrh svega prikrivale izbornu prevaru predsednika Karzaija kao što to pokazuje sukob sa američkim izaslanikom i njegovo izbacivanje. Čak i u Vašingtonu zahtevi za povećanje broja vojnika nailaze na odbijanje, skepsu i krajnju bespomoćnost.

Nemačka nije nikakav izuzetak. Naprotiv – dok je u SAD bar shvaćena ozbiljnost situacije, te se vode sporovi oko prave strategije, političari SPD i stranaka Unije izbegavaju da se konkretno izjasne o Avganistanu. U javnosti situacija se ulepšava, a u Ministarstvu odbrane razgovara o povećanju broja vojnika. Ali, i oni koji podržavaju takve planove morali bi shvatiti da se protiv volje građana i jasne koncepcije rat još dugo ne može voditi“.

SPD: Očekivane promene – čudan način

List Merkiše algemajne bavi se promenama na čelu SPD:

„Nije bilo mnogo alternativa Zigmaru Gabrijelu kao novom predsedniku socijaldemokrata. Posle 11 godina na vlasti i niza izgubljenih izbora, kandidata za čelne pozicije u stranci je vrlo malo. Gabrijelovi talenti su očigledni: dobar je govornik, ima osećaj za ono što je aktuelno i ima iskustvo i u federaciji, i u saveznoj zemlji. Ostaje da se vidi i da li je dobar član tima. Ali, SPD sada mora da ga sledi, jer ne mogu se u beskonačnost menjati ljudi na čelu stranke. Pred Gabrijelom je sada veliki posao: da posle katastrofalnog rezultata na izborima sadržinski i strateški obnovi SPD i povede je u budućnost“.

O rukovodstvu socijaldemokrata piše i Zidvest prese:

„Socijaldemokratama se žuri, jer ne žele da nakon povlačenja dosadašnjih čelnih ljudi nastanu vakuum i haos. To je razumno. Međutim, mnogi nisu srećni načinom na koji se to radi. Pouka iz izbornog poraza jeste da se mora raskrstiti sa praksom solističkih poteza i kuloarskih dogovaranja. Važne odluke, i kada je reč o ličnostima, i o programu moraju donositi za to nadležna tela, jer će se u protivnom samo povećavati jaz između baze i rukovodstva“.

Rođendan Narodne republike Kine

Povodom šezdesete godišnjice osnivanja Narodne republike Kine list Braunšvajger cajtung piše:

„Sve dok privreda raste za većinu Kineza politička nesloboda je marginalni problem. Većinu građana najviše ljute konkretni problemi kao što je rasprostranjena korupcija. Međutim, Kinezi su patriote i ne cene otvorenu kritiku, ona vodi pre solidarisanju sa vlastima. Sve to nije razlog da se zatvaraju oči pred nepravdama u Kini. To ne bi bilo pravedno ni prema hrabroj manjini disidenata. Kina je zemlja gost na Frankfurtskom sajmu knjiga, ali nema nikakvog razloga da se popusti pred insistiranjem komunističkih zvaničnika da se ne izlažu dela kritički nastrojenih autora. Preko takvih zahteva trebalo bi preći i velikoj Narodnoj Republici uz osmeh čestitati praznik“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednica: Sanja Blagojević