Zapadne zemlje zbijaju redove

Obama je u Briselu izjavio da je Evropa najbliži partner Amerike, i da su se “ozbiljno preračunali“ oni koji pokušavaju da stvore rascep između tih saveznika. Čini se da evropskim političarima prija ta pažnja, pogotovo jer se poslednjih godina tradicionalni saveznici Amerike osećaju malo zapostavljeno.To primećuje i Frankfurter algemajne cajtung:

„Pripajanje Krima Rusiji navelo je partnere sa obe strane Atlantika da zbiju redove – uprkos aferi NSA i uprkos nervozi Evropljana zbog toga što se Obamina administracija okreće prema Aziji. U ovoj krizi je i američki predsednik – koji do sada nije pokazao preterano zanimanje za Evropu - postao svestan značaja ovog stuba atlantskog saveza. I obe strane prepoznaju da je jezgro ove alijanse bezbednost, isto kao i ranije, i da mogu i moraju da se oslone jedni na druge.

Kada je teško, na primer kada Rusija iskoristi nestabilnost u Ukrajini i postane pretnja istočnim državama NATO-a, onda ono što se propoveda mora da se sprovede u delo: Evropljani i Severnoamerikanci su i dalje najbolji partneri. (…) Ako je suditi po nastupu u Briselu, i Obama zna koliko vredi slobodna, ujedinjena i mirna Evropa za Sjedinjene Države i za ceo svet.“

Nema više ledenog doba

Istovremeno, Noje oznabriker cajtung upozorava da ne treba odmah zaboraviti sve nesuglasice:

„Ne tako davno, poseta američkog predsednika Baraka Obame Briselu imala bi sasvim drugačije značenje: transatlantske veze bile su zatrovane aferom oko NSA i mnogi su se mrštili zbog pregovora o slobodnoj trgovini, jer su ti pregovori tapkali u mestu. Činilo se da je rascep između Sjedinjenih Država i Evrope bio izuzetno dubok. Ali sada se uopšte ne oseća ledeno doba između Vašingtona i Brisela koje su mnogi predviđali. Kao da se u senci krize na Krimu izgubilo sve što je opterećivalo prijateljstvo. Zajednički neprijatelj jača zajedništvo. Za to je školski primer držanje Obame i njegovih kolega iz Evrope. Međutim, iskustvo nam govori da ne sluti na dobro kada se dvojica urote protiv trećeg. Umesto da iskreno traže dijalog, saveznici se gube u žudnji za jedinstvom i samo povećavaju međusobnu udaljenost. U sukobu sa Rusijom, to je pogrešna strategija.”

Badiše cajtung hvali Obaminu odlučnost, ali napominje da ne treba odustati od traganja za kompromisom:

„Kada će se dokazati stari savez, ako ne sad? Obama se potrudio da ne zaoštrava situaciju u svom govoru u Briselu. To mu služi na čast. Ali samo dan ranije bilo je drugačije. Obama je ismevao Rusiju, nazivajući je regionalnom silom, koja Americi nije ni do kolena. Ova primedba je bila namenjena političkim protivnicima kod kuće. Američki republikanci zameraju predsedniku da je naivan što se tiče politike prema Rusiji. On je pokušao da pobije tu optužbu, i zbog toga je bio spreman da prihvati dodatno zatezanje odnosa sa Moskvom. Pametno bi bilo da se poneo drugačije.“

Amerika i Evropa nemaju šta da dobiju

“Sada su već dvoje bivših kancelara, Gerhard Šreder i Helmut Šmit, apelovali na smirivanje sukoba sa Rusijom. Ne bi bio znak slabosti da aktuelni političari prate savet svojih prethodnika. To je dobar savet, i nije ni skup“, tvrdi Noje Vestfeliše „EU i SAD nemaju šta dobiju svojom aktuelnom strategijom. Vojni napad ne dolazi u obzir. Nove ukrajinske vlasti pod uticajem bivše premijerke Timošenko su iracionalni i opasni faktori i nose osetne rizike za demokratski razvoj Ukrajine. Postoji opasnost da zemljom koja izlazi iz feudalne vlasti Janukoviča zavladaju ultranacionalističke snage“ Protesti zbog preuzimanja Krima su ionako simbolični, napominje Vestfeliše: “ Sankcije će ili ostati bez efekta, ili će imati neželjeno dejstvo na članice EU. Helmut Šmit ih naziva ‚glupim potezom‘. Američki predsednik – dobitinik Nobelove nagrade za mir – je previše slab da bi mogao sebi da dopusti smirivanje strasti. Šta je ono rekao dobitnik Nobelove nagrade Vili Brant? ‚Kada lupite šakom o sto, šaka često prođe gore nego sto‘. Još jedan pametni kancelar.“

Priredio Darko Janjević
Odgovorni urednik: I. Đerković