Zapadni Balkan i EBRD o izlasku iz krize

Najvažniji događaj Godišnje skupštine su sednice Odbora guvernera EBRD-a. To je i povod za okupljanje premijera država regiona, za koje su premijerka Jadranka Kosor i predsednik EBRD-a Tomas Mirou upriličili radni ručak.

Odbor guvernera Evropske banke za obnovu i razvoj analizira rezultate sprovedenih mera, koje bi trebalo da spreči posledice finansijske krize, koja je uzdrmala nacionalne ekonomije i kako bi odredila strategija za narednih pet godina. U raspravama na forumima najviše je govora bilo o načinima za pomoć regionu, tokom oporavka i nakon istog, ali i sagledavanje pouka krize.

Oporavak će biti dugotrajan i težak

Jedna od njih je da treba naći nove izvore finansiranja za poboljšanje poslovnog okruženja, privatizaciju državnih firmi i komercijalizaciju infrastrukture, ali i da bi se trebalo okrenuti jačanju domaćih finansijskih tržišta. Predsednik EBRD-a Tomas Mirou čelnicima jugoistoka Evrope nije skrivao procenu da će oporavak biti dugotrajan i težak. Zbog toga im je savetovao da političku podršku usmere u razvoj lokalnih finansijskih tržišta, podršku malom i srednjem preduzetništvu, energetskoj efikasnosti, regionalnoj trgovini i nastavku evropskih integracija, a sve kako bi zemlje regiona ostvarile privredni rast.

Mirou je izrazio spremnost da EBRD, inače najveći investitor u regionu, nastavi sa ulaganjem, jer „mnogi sektori, kao što su turizam i poljoprivreda, ne mogu napredovati bez ove banke.“

Svi lideri na okupu

Premijerka Kosor će tokom dana održati niz bilateralnih susreta sa kolegama iz država nastalih raspadom Jugoslavije, jer je Hrvatska spremna, kao što je već istakla za susrete sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim, i da će kao članica NATO-a i buduća članica EU, aktivno pomagati svim državama regiona na tom putu. U Zagrebu je upriličen i radni ručak kojem prisustvuju predsednici vlada Hrvatske, Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije i zamenik premijera Moldavije.

Uz to, glavna tema svih bilateralnih razgovora biće globalna privredna kriza i šta bi bila međusobna pomoći na putu izlaska iz nje, odnosno kako smanjiti teret krize i podstaći privredni rast. Jer, kako je priznao i Mirou „grčka kriza može da uspori napore za oporavak“.

Autor: Gordana Simonović, Zagreb

Odg. urednik: N. Jakovljević