Zapadni Balkan strateški ključan za EU i NATO
5. decembar 2018.
U cilju podržavanja reformi doneta je i odluka o pozivu BiH da aktivira Akcioni plan za članstvo u Savezu. ”Spremni smo da prihvatimo podnošenje prvog godišnjeg nacionalnog programa BiH što uključuje i praktične mere za političku ekonomsku i reformu odbrane. To će pomoći BiH da se pripremi za članstvo. Sada je na BiH da načini sledeći korak i odluči da li će da prihvati ovu ponudu", poručio je Generalni sekretar NATO.
U sedištu NATO u Briselu kažu da je i pored neispunjenih uslova, kao što su popis vojne imovine, namera Alijanse da godišnji nacionalni plan kao instrument podrške refomama učini dostupnim za BiH. Navodi se da je isuviše vremena u BiH potrošeno na predizborne kampanje i izbore i da je sada neophodno da brzo formira vlast i da se država vrati poslu sprovođenja reformi. ”Fokus NATO je na odbrambenom i bezbednosnom sektoru. Jasno je iz NATO perspektive da se ovom odlukom ne nudi članstvo u Alijansi niti se zemlja primorava da odluči da li će da pristupi Alijansi", navode diplomatski izvori u NATO.
Kao sledeća punopravna članica NATO u Briselu se vidi Makedonija i to na proleće 2020. godine, dok se za BiH naglašava da ”još puno posla ima da se uradi na putu ka članstvu". ”Svaka država sama odlučuje o svojim bezbednosnim i odbrambenim aranžmanima. Ključin princip je pravo izbora . Mi smo otvorili tu mogućnost za BiH, a na državi je da odluči kako i kada će da sarađuje sa NATO", navode u Alijansi. Dodaje se da se da se o saradnji sa NATO razgovara sa vlastima u Sarajevu i još jednom poseća da bi u cilju daljeg napretka zemnlje u procesu evroatlantskih integracija bilo dobro što pre formirati vladu posle izbore u zemlji.
Džuvo: Prilika koja se ne sme propustiti
Ambasador BiH pri NATO Amir Džuvo je u sedištu Alijanse ocenio je da je da je Godišnji akcioni plan početak istinske partnerske saradnje BiH i NATO. ”U pitanju nisu samo vojne reforme već i na drugi reformski procesi u BiH koji su neophodni da bi država postala članica NATO", kaže Džuvo. On je naveo da će zemlja da nastavi da ispunjava ”Talinski uslov", što je uknjižba perspektivne vojne imovine, ali i da očekuje, paralelno, odluku o početku rada na Godišnjem akcionom planu. Prema njegovim rečima, BiH bi, kao i Hrvatskoj i Crnoj Gori pre nje, trebalo do 8 godina da ispuni uslove za ulazak u Alijansu. Za zamenika ministra spoljnih poslova BiH, Josipa Brkića, poziv za aktivaciju MAP-a je najpozitivnija integraciona vest za BiH u 2018. godini. ”Ministri NATO su odlučili da pruže ruku BiH. Tu ruku treba da prihvatimo i pokažemo da smo spremni na sledećei korak integracija BiH u NATO", poručio je Brkić iz Brisela.
Evroatlantske integracije idu paralelno
U Briselu podsećaju da se NATO složio da se MAP za BIH pokrene u aprilu 2010. godine kao posebno prilagođen program koji predviđa savetovanje, pomoć i praktičnu podršku prilagođenu individualnim potrebama zemalja koje žele da se pridruže Alijansi. Odluka o aktiviranju MAP-a za BiH doneta je na sastanku ministara spoljnih poslova NATO članica kojem je prisustvovala i i šefica EU diplomatije Federika Mogerini. ”Za EU je bitno da BiH zadrži fokus na ekonomskim reformama, kao i da se rad na evropskoj perspektivi zemlje nađe među prioritetima posle izbora u zemlji", poručila je Mogerini. I generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i šefica EU-diplomatije Federika Mogerini naglasili su da je ceo region Zapadnog Balkana od ključne strateške važnosti i za EU i za NATO. ”EU perspektiva svih partnera sa Zapadnog Balkana je jasna. Naša saradnja sa Zapadnim Balkanom je veoma dobra, a u oblastima koje se odnose na bezbednosnu saradanju kao što su borba protiv terorizma, prevencija radikalizacije, borba protiv organizovanog kriminala je ključna", poručila je Mogerini.