Zapadnom Balkanu potrebna radna mesta i perspektiva
30. oktobar 2020.
Čak 71 procenat mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i Albanije razmišljaju da napuste svoje domovine. To je u junu izvestio „Balkan Barometar – Regionalnog saveta za saradnju“, inicijative za političku koordinaciju saradnje među zemljama jugoistočne Evrope.
Fokus na perspektivama mladih
Bio je to razlog da Nemačka, koja u ovom trenutku predsedava Savetu EU, fokus svoje balkanske politike usmeri na perspektive mladih generacija u jugoistočnoj Evropi.
Cilje Evropske unije nije da zaustavi migracije, precizirao je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u sredu na otvaranju onlajn Konferenicje o demografiji i mladima na zapadnom Balkanu. Jer, svi slični pokušaji u poslednjih 30 godina su propali, istakao je nemački ministar.
- pročitajte još: Nemačka za bolju perspektivu mladih Zapadnog Balkana
„Ali, mi ne možemo da zatvaramo oči pred ‚odlivom mozgova‘ sa zapadnog Balkana“, naglasio je političar nemačkih Socijaldemokrata. Kako bi se to zaustavilo, Mas se zalaže za strategiju u tri koraka: investiranje u budućnost, suočavanje sa konflikatima iz prošlosti i perspektivu punopravnog članstva u EU svih zemalja zapadnog Balkana.
Ne radi se samo o novcu
Kako bi se zapadni Balkan učinio atraktivnijim, Evropska unija je na raspolaganje stavila oko devet milijardi evra. Ovim novcem bi pre svega trebalo da se podrže mala i srednja preduzeća. „To će stvoriti radna mesta, poboljšati šanse za obrazovanje i participaciju“, izjavio je evropski komesar za proširenje, Oliver Varhelji na jednom panelu sa predstavnicima zapadnobalkanskih zemalja.
Ali, nije samo slab ekonomski razvoj taj koji mlade ljude tera da emigriraju u zemlje Evropske unije. Prema jednoj studiji Fondacije Fridrih Ebert, objavljenoj 2019. razlozi zbog kojih mladi emigriraju se navode: korupcija, nepotizam i nedostatak jednakih šansi.
Evropska perspektiva
Najbolje rešenje za sve probleme je, prema opštem mišljenju da se nastavi u pravcu EU. Hajko Mas je na konferenciji još jednom obećao da će konačno zvanično otvoriti davno obećane pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. „Pre kraja nemačkog predsedavanja Savetu EU, želimo da sa Severnom Makedonijom održimo prvu konfereciju o pristupanju EU. Takođe, ako okolnosti to budu dopustile, i sa Albanijom“, kazao je nemački ministar spoljnih poslova.
Druge zemlje poput Srbije i Kosova bi prvo morale da se oslobode „duhova prošlosti“, kako bi u tom smislu postigle napredak. U pogledu briselskih pregovora između ove dve zemlje, nemački ministar zahteva da se što pre moguće postigne sporazum. „Što pre počnete s tim, utoliko će brže da se otvore EU-perspektive za Kosovo i Srbiju.“ Isto važi i za Bosnu i Hercegovinu, koja je i 25 godina nakon Dejtona etnički podeljena zemlja.
Mladi žele reč
Predstavnici mlade generacije iz država zapadnog Balkana, koji su govorili na konferenciji, zahtevaju pravo na saodlučivanje. „Želimo da se čuje naš glas“, naglasila je Egzona Bokši sa Kosova, koja se u svojoj zemlji angažuje za zaposlenje i jednake šanse mladih. Međutim, mladi u njenoj zemlji polako gube nadu da će Kosovo nekad postati član Evropske unije.
- pročitajte još: Zapadni Balkan - region koji ostaje bez mladih
Ministarka spoljnih poslova Kosova, Meliza Haradinaj, prethodno je podsetila da je Kosovo jedina zemlja na kontinetnu, čiji građani ne mogu da putuju u zemlje EU bez vize. Ona je zahtevala od EU da to konačno promeni. .
Trodnevnu onlajn-konferencija (28-30.10.) organizovali su Društvo za jugoistočnu Evropu i Aspen institut iz Berlina i deo je zvaničnog programa nemačkog predsedavanja Savetu EU.