Zaposlen da uplaši

Noć veštica je veoma lukavo osmišljen običaj, popularan je među svim generacijama. Poslednjih godina sve omiljeniji i u Evropi, pa tako i u Nemačkoj. Deca se raduju slatkišima, a odrasli odlasku na neku Helovin-žurku ili maratonu horor-filmova „na sigurnom“, kod kuće. Tako je nastala čitava jedna industrija, koja kasira ogromne sume novca. S druge strane, stvorila je i neka nova radna mesta. Uključujući i ona neobična, recimo u „Kući strave“ u Berlinu.

Najstrašnija atrakcija Berlina

U centru Berlina, na svega par koraka od železničke stanice, nalazi se „najstrašnija atrakcija“ glavnog grada Nemačke. Na zidovima sivog atomskog skloništa vise maske čudovišta, a tu su i kosturi na starim bioskopskim sedištima. U hodnicima, u polumraku, oseća se miris truleži. Nimalo slučajno. Šefica „Kuće strave“ u Berlinu Marlit Fridland ima 65 godina, već deceniju i po vodi ovaj lokal i sada traži novog radnika.

„Kakvi su uslovi, da li bih mogao da se prijavim za posao?“

„Da, kvalifikovani ste zato što ste atletski građeni. Trebalo bi da ste brži i pokretljiviji od posetilaca, a ovde ne dolaze starci. U 80 odsto slučajeva to su mladi ljudi. Ako niste dovoljno brzi, sve pada u vodu. Hajde da se prošetamo, ali da to Robin ne zna.“

Robin – maskiran i opasan

Krećemo širokim stepenicama, ka prvom spratu. Nailazimo, na teška čelična vrata. Iza njih, sve je mračno. Ne vidi se ništa. Robin Kive, mladić kome je poverena uloga „profesionalnog plašitelj“, veoma ozbiljno shvata svoj zadatak. Polazi mu za rukom da nam se neprimetno približi i nestane u tami.

U hodniku starog skloništa, nailazimo na inscenirano groblje. Robin ponovo uspeva da pobegne. Dok je na radnom mestu, Robin Kive mora da nosi crni mantil i gumenu masku. Doduše, u radnoj knjižici stoji nešto drugo, a ne „profesionalni plašitelj“. On je, zapravo, čuvar u muzeju. Konstantno je u pokretu, na prostoru od 1.000 kvadratnih metara. Posao garantuje odličnu kondiciju.

„Dosadno u svakom slučaju nije, ali mrak vremenom počinje da nervira“, kaže Robin. „A šta vas čini dobrim zastrašivačem? Pa to što se iz jednog ćoška u drugi krećete nečujno i brzo. Drugo, vremenom stičete osećaj koji vam omogućava da procenite gde se posetilac nalazi. Mada nekada je dovoljno da počnete da pravite buku ili čudne zvuke. Pošto ne znaju o čemu se radi, ljude u sekundi hvata strah...“

Autori: Roni Arnold / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković