Zarobljeni rudari u Čileu sve depresivniji

Rudari koji su od 5. avgusta zarobljeni u rudniku u Čileu, mogli bi na svetlost dana da izađu najranije u novembru, navodi se u najnovijem izveštaju. To je takozvani plan C, koji podrazumeva postavljenje platforme za bušenje nafte veličine fudbalskog igrališta. Politička simbolika i ovde je neizbežna.

Naime, sa probijanjem tunela trebalo bi da se počne 18. septembra – dan koji se u Čileu obeležava kao Dan nezavisnosti te države. To je svakako ohrabrujuća vest za rudare i njihove porodice, budući da je originalni, takozvani Plan A predviđao period od četiri meseca, a kao datum konačnog izbavljenja spominjan je najveći hrišćanski praznik – Božić.

Prema novom planu, bušilica bi trebalo da napravi prolaz do dubine od oko 600 metara, kroz koji bi rudari u malom kavezu mogli da budu izvučeni na površinu jedan po jedan. Taj prolaz bi trebalo da bude gotov do kraja novembra, „a u slučaju komplikacija na terenu, najkasnije početkom decembra“, piše u zvaničnom dokumentu.

Depresija

U međuvremenu, u nedelju su porodice i prijatelji zatočenih rudara „priredili“ čitavu ceremoniju koja je obilovala pesmom, muzikom i suzama, obeleživši tako tačno mesec dana od dana kada se pećina urušila i zarobila rudare na dubini od 700 metara u stenama pustinje Atakama na severu Čilea.

Najpre su podignute 32 čileanske i jedna bolivijska zastava, uz zvuk frula i truba, ali i skandiranje pesama čije reči zrače optimizmom. Zatim je ministar rudarstva Čilea Lorens Golborn pročitao imena svih zarobljenih rudara, a posle svakog su okupljeni izgovarali: „Živeo!“

Ipak, kako vreme odmiče, radnici postaju sve depresivniji, a osećaj zaboravljenosti preovladava. „Bolno je to. Jer, vreme samo prolazi. Ipak nadamo se da će na kraju biti sve u redu i da će svi biti spašeni“, kaže sestra jednog od zarobljenih rudara.

„Nemoj ništa da brineš“

Porodice zatočenih rudara stupili su kontakt sa njima preko posebne video-veze, što im je omogućilo da ih ovoga puta ne samo čuju, već i vide. Ćerka jednog od zatočenih rudara, Hozea Herikeza, konačno je opet videla svog oca.

Hoze: „Kako je Karmen?“

Ćerka: „Dobro je, tata. Svi smo dobro, ne brini. Kod kuće je sve u redu, i mama kaže da nemaš zbog čega da brineš.“

Još jedna devojčica, ćerka Klaudija Lagosa, koji je takođe zarobljen u dubini rudnika, kroz suze se osmehivala licu svoga oca.

Ćerka: „Svi vas čekamo ovde, sa puno poljubaca.“

Klaudio: „Sve vas mnogo volim! Puno poljubaca za sve!“

Iako su svi mogli veoma kratko da razmene nekoliko reči i pogleda, nisu svi iskoristili tu priliku.

„Moj brat nije želeo da priča, jer je osećao bes. Nije bio raspoložen da priča, jer su ga emocije preplavile“, kaže Alehandro Zamora, čiji je se brat nalazi u dubini rudnika u pustinji Atakama.

A bes, depresija i očaj će rasti sve dok iskopavanje rupe ne bude očigledno.

Pomaže i NASA

U iščekivanju početka primene trećeg, najbržeg plana za spasavanje, u nedelju se počelo sa primenjivanjem Plana B – instalacijom mašina, a do sada je probušena rupa do dubine od 40 metara. Međutim, osim rupe do dubine od 620 metara, u trećoj fazi je neophodno da se prolaz i proširi kako bi spasavanje moglo da počne.

U akciju spasavanja, uključena je i američka agencija NASA, koja može da doprinese pre svega sa psihološke tačke gledišta, budući da ima dosta iskustva sa održavanjem astronauta u svesnom i razumnom stanju tokom boravka u malim svemirskim brodovima.

rb/idj/agencije