Zastita prirodne sredine u vijetnamskom zalivu Halong
15. decembar 2006.UNESCO je zaliv Halong 1994e proglasio delom Svetske prirodne baštine. Ipak, tom predelu preti velika opasnost od rudnika uglja koji se nalazi u neposrednoj blizini.Nemacki naucnici su dobili zadatak da pomognu pri ocuvanju prirode u blizini rudnika i na taj nacin spase i rudarsku proizvodnju i rezervat prirode.
Od kada je zaliv Halong proglašen delom Svetske prirodne baštine, svake godine tamo dolazi sve više turista koji se dive jedinstvenim krečnjačkim stenama. Sam zaliv je neobičan svet sačinjen od 3 hiljade ostrva, nastalih na krečnjačkim grebenima starim približno 300 miliona godina. Topla klima i bogatstvo planktona pogoduju životu preko hiljadu vrsta riba i 160 vrsta korala. Vijetnamska Vlada zato želi da očuva to područje kao bitan magnet za turiste. Ali, isto toliko je važan i rudnik uglja, udaljenog svega nekoliko kilometara od čuvenog zaliva. Profesor Per Nikolaj Martens, stručnjak za rudnike pri Tehničkom univerzitetu u Ahenu pojašnjava:
„Reč je o dugoročnoj ravnoteži izmedju ekonomskog i socijalnog razvoja, pri čemu treba uvažiti prirodni sredinu.“
Ograničenje rada rudnika uglja za Vijetnam ne dolazi u obzir, jer ta zemlja ima velike ambicije: stopa rasta iznosi 8 odsto godišnje i toj je zemlji potrebna velika količina energije. Iz područja koje se graniči sa Zalivom Halong dobija se ukupno 95 odsto kamenog uglja. Sledećih bi se godina proizvodnja trebalo udvostručiti kako bi se ugljem stalno moglo snabdevati sedam termoelektrana. Ali već i sadašnja proizvodnja ozbiljno ugrožava okruženje, jer je državni rudnik udaljen svega tri kilometara od rezervata prirode. Ahenski stručnjak za rudnike Žoze Patejro ističe:
«U obližnjem gradu se može videti zagadjenje iz rudnika golim okom. Kada se iz zaliva Halong vozi prema Halong citiju, na biljkama se lako može uočiti sloj prašine. Problematika otpadnih voda primetna je čim se čovek približi rudniku: tamo je voda crvenkaste boje.»
Do taloženja ugljene prašine ne dolazi samo zbog rada u rudniku, već i zbog ogromnih obronaka na kojima se odlaže otpad iz rudnika. Ti su obronci u blizini Halong Cityja, zbog pomanjkanja prostora, vrlo visoki i strmi. U zavisnosti od godišnjeg doba i vremenskih okolnosti, dolazi do jake erozije, a taloženje prašine u medjuvremenu je tako jako da vijetnamski naučnici treba najpre da reše taj problem. Na primer: sadjenjem biljaka na obroncima, čije će korenjenje sprečavati dalju eroziju. Ali problem otpadnih voda je daleko složeniji. ZA pročišćavanje otpadnih voda Žoze Patejro smatra da bi trebalo izgraditi takozvani «Weltland».
«To funkcioniše na sledećem principu: voda se provodi kroz odredjeno područje, gde su zasadjene biljke koje mogu vezivati teške metale. Voda se treba odlivati preko područja s blagim nagibom, tako da se još neko vreme može zadržati, jer korenjenje biljaka mora akumulirati teške metale. Te se biljke nakon nekog vremena otklanjaju i unuštavaju.»
Ali zadatak nemačkin naučnika nije samo rešavanje aktuelnih problema pri zaštiti okoline. Oni žele da pomognu Vijetnamcima da ubuduće sami rešavaju, odnosno, sprečavaju nastanak problema kao što je to slučaj u zalivu Halong, napominje profesor Martenš:
«Važan aspekt saradnje je obrazovanje zaposlenih, kako bi se pridržavali odredjenih standarda, te da se nauče služiti modernijim metodama, kao što je na primer odvod otpadnih voda.»
Medjutim, dok u Vijetnamu ojača svest o važnosti očuvanja okoline, proći će još mnogo godina. U toj zemlji vlada glad za ekonomskim ratsom, a Vijetnamci su se ugledali na svog velikog suseda Kinu. Za okolinu to pre svega znači vrlo mračnu prognozu.