Zatvorena istraga o ubistvu Palmea, osumnjičeni odavno mrtav

Švedski istražitelji saopštili su u sredu da su zatvorili istragu o atentatu na premijera Ulofa Palmea iz 1986. godine. Glavni osumnjičeni Stig Engstrem je u međuvremenu umro. „Kako je osoba mrtva, ne mogu da podignem optužnicu te sam odlučio da zatvorim istragu“, rekao je glavni tužilac Krister Peterson medijima.

Time se posle pune 34 godine arhivira slučaj ubistva popularnog švedskog premijera.

Palme je ubijen 28. februara 1986. godine u centru Stokholma dok se uveče vraćao iz bioskopa sa suprugom, bez obezbeđenja. Počinilac je pucao premijeru u leđa iz neposredne blizine. Palme je ostao na mestu mrtav dok je njegova supruga lakše povređena.

Tvrdio da je hteo da pomogne

Stig Folke Vilhelm Engstrem je važio za protivnika Palmeove levičarske politike i špekulacije da je on ubica nikada nisu prestale. Engstrem je u medijima postao poznat kao „Čovek iz Skandije“, jer je te večeri neposredno pre atentata završio smenu u zgradi osiguravajuće kuće Skandija, nedaleko od mesta zločina.

On je bio osumnjičen već posle atentata, jer je viđen u blizini, ali se ponudio policiji kao svedok i tvrdio je da je pokušao da pomogne Palmeu. Engstrem je čak kasnije nastupao na televizijama, pričajući svoju verziju događaja iz te februarske noći i često menjajući priču. Počinio je samoubistvo 2000. godine.

Tokom godina je ispitano preko 10.000 ljudi u vezi sa atentatom, a čak 134 osobe su – lažno – priznale zločin.

Krister Peterson, sitni kriminalac i zavisnik od droge – koincidencija je da ima isto ime i prezime kao današnji glavni tužilac – osuđen je 1989. jer ga je Palemova supruga Lizbet navodno prepoznala među više ljudi koje su istražitelji postrojili. Taj potez istražitelja je već tada kritikovan i viši sud je oslobodio Petersona nekoliko meseci kasnije.

Revolver iz kojeg je ubijen Palme nikada nije pronađen, iako je tokom godina ispitano 788 revolvera.

Palme, arhitekta moderne Švedske

Ulof Palme bio je socijaldemokratski premijer Švedske od 1969. do 1976. i od 1982. do smrti.

Zalagao se za razoružavanje svetskih sila i međunarodno razumevanje, kritikovao američki rat u Vijetnamu i tražio uvođenje sankcija režimu Aparthejda u Južnoafričkoj Republici. I danas uživa ugled kao arhitekta moderne švedske socijalne države.

U trenutku smrti imao je 59 godina.

nr (rtr, dpa, sz)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android