„Zaustavljen uspon Erdogana“

„Pobeda turske demokratije“ – naslov je komentara kojim je dnevnik Berliner cajtung propratio rezultat izbora u Turskoj: „Ujutro posle poraza, dugo je ćutao – čovek koji inače uvek i o svemu vrlo glasno govori. Turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu bilo je potrebno neko vreme dok se nije izjasnio – i to samo pismeno – pozvavši političke stranke u državi da „odgovorno postupaju sa rezultatom izbora. Njegovo oklevanje je bilo razumljivo, jer građani su mu na parlamentarnim izborima uskratili poverenje. Erdogan je proglasio izbore za referendum o autoritarnom superpredsedničkom sistemu, ali narod to nije hteo. Građani su se pokazali zrelijim i pametnijim od svojih predstavnika u islamsko-konzervativnoj stranci AKP, koji su svaki mig predsednika nekritički slavili. Zato je pobednik ovih izbora politički sistem u Turskoj. Pokazao se kao otporan.“

„Uspeh kurdske stranke (HDP) doveo je do dramatične promene odnosa snaga: HDP je u parlamentu sada zastupljena u istoj meri kao i ultranacionalistička MHP koja je takođe profitirala od neuspeha AKP. Rezultat izbora istovremeno pokazuje da je Turska ostala podeljena i strukturalno većinski konzervativna zemlja sa AKP i MHP na desnoj i socijaldemokratskom CHP ne levoj strani. I dalje važi političko-geografska podela zemlje na tri dela. Na zapadu i jugu je pobedila CHP, u središtu i na Crnom moru AKP, na istoku i jugoistoku HDP.“

„Uspeh HDP na kurdskim područjima u Istočnoj Anadoliji krije u sebi i određenu ironiju, jer je baš Erdogan bio taj koji je u političku agendu uneo rešenje kurdskog problema, dekriminalizovao kurdski jezik i dozvolio rad kurdske televizije. Izgubio je podršku Kurda pre svega zato što je sirijski grad Kobane koji se nalazio pod opsadom terorista IS proglasio 'izgubljenim' i zato što je u predizbornoj kampanji odjednom rekao da u Turskoj ne postoji kurdski problem. Tu promenu su mnogi Kurdi doživeli kao izdaju i odustajanje od mirovnog procesa sa kurdskom gerilom PKK. Opredeljivanjem za HDP Kurdi koji žive u pograničnom području prema Siriji sada su napravili simbolični – i ne samo simbolični – zid za zaštitu od mogućih napada turske armije na njihove rođake u severnoj Siriji. Jedan pogled na područje na kome je pobedila HDP dovoljan je da se vidi da bi se Turska raspala ako bi se vojska usudila na takav korak.“

„Šta je sve uspeo pokret iz parka Gezi!“ – rečenica je kojom svoj komentar počinje berlinski dnevnik Velt: „Ovim izborima je zaustavljen uspon Redžepa Tajipa Erdogana koji je izgledao nezaustavljiv. I ne samo to. Najveća opoziciona partija CHP se udaljila od elitnog, nacionalističkog kursa proteklih dana, a kurdska HDP je i na zapadu zemlje dobila neočekivano mnogo glasova. Kolektivno iskustvo stečeno na protestima u parku Gezi glasilo je: protiv diktature, u koju AKP vodi Tursku, možemo se boriti samo ako se držimo zajedno. Sada taj pluralistički momenat treba preneti u parlament i Tursku pretvoriti u otvoreno društvo.“

Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung se posvetio stranci MHP koja je „u inostranstvu gotovo nepoznata“, a i ne želi da razgovara sa zapadnim novinarima. „Tako smo upućeni na proučavanje govora vođe stranke Devleta Bahčelija i stranačkog programa. U izbornom manifestu se kao cilj MHP navodi nedeljivo jedinstvo Turske kao unitarne nacionalne države. To je pre svega odbacivanje zahteva kurdske manjine za većim pravima, iako se reč Kurdi ili kurdski jezik nijednom ne pojavljuje u dokumentu od 133 strane. O Kurdima se govori samo indirektno, i to na strani 115, pod tačkom Borba protiv terorizma. Tamo se, u skoro neuvijenoj formi, odbacuje dijalog koji je AKP počela sa PKK i njenim uhapšenim vođom Abdulahom Odžalanom.“

Švajcarski list Noje cirher cajtung je veliku pažnju posvetio „novoj zvezdi turske politike Selahatinu Demirtašu, pod čijim vođstvom se Demokratska stranka naroda (HDP) – otvorila. To je na određen način i uspeh pokreta iz parka Gezi. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ga je zvao šarlatanom, indirektno i bezbožnikom. A sada je Demirtaš naučio pameti i Erdogana i sve one koji su sumnjali da će HDP ući u turski parlament […] Od stranke koja je zastupala interese Kurda, HDP se u poslednje dve godine pretvorila u partiju koja želi da pruži utočište svima: Kurdima i Turcima, muslimanima i pripadnicima manjina poput Alevita, Jermena, Jezida, levičarima, liberalima, ekolozima, homoseksualcima i transseksualcima. Žene u toj stranci odavno imaju važnu ulogu.“