Zauvek izbrisane slike sa Fejsbuka?

Svi ostavljamo tragove na internetu – trgujemo onlajn, koristimo Gugl ili Fejsbuk. Ali sve više raste i nelagodnost zbog toga, jer ne znamo šta se dešava sa tim podacima i kako možemo da ih kontrolišemo ili izbrišemo. Evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding predlaže uvođenje istih standarda za zaštitu ličnih podataka građana u svim zemljama EU što će i preduzećima uštedeti milijarde evra. “Ta pravila će se odnositi na celo evropsko tržište, važiće za sve ljude koji žive u EU, i za sva preduzeća koja žele za biznis da koriste zlatnu priliku tog digitalnog tržišta, svejedno, iz koje zemlje potiču.”

Reding dodaje da će ako njen predlog postane i zakon, to firmama koje posluju u EU uštedeti godišnje oko 2,3 milijarde evra, jer će imati samo jedan set pravila kojih će morati da se pridržavaju, a ne 27 različitih setova zemalja članica EU.

Sporna pitanja

Promene će se odnositi na Direktivu iz 1995. o zaštiti podataka, i uključivaće “pravo da se bude zaboravljen” i tzv. obaveštenje o pribavljanju ličnih podataka od strane trećeg, neautorizovanog lica u roku od 24 sata. Predložene norme, koje se sastoje i od novih pravila ali i od pojašnjenja starih, biće jedna od velikih izmena u tome kako ljudi koriste internet.

Pitanja kome pripadaju podaci, kako bi ih trebalo koristiti i koliko dugo su i dalje sporne teme za korisnike, internet kompanije i regulatore, samo dolivaju ulje na i onako žustru raspravu.

“Ne čudi me rasprava u vezi sa predlogom,” kaže Viktor Majer Šonberger, profesor na Oksfordskom internet institutu i autor knjige 'Brisanje: vrlina zaboravljanja u digitalnoj eri' (Delete: The Virtue of Forgetting in the Digital Age). "Da bi bolje razumeli, Direktiva o zaštiti podataka je 90 -tih zahtevala mnogo usaglašenih napora u toku predsedavanja Nemačke kako bi bila usvojena. Debata je tada bila mnogo žustrija.”

Prednosti za korisnike

Nove norme obećavaju korisnicima opcije kao što je “pravo da budete zaboravljeni” i “prenosivost podataka“. Prva opcija daje pravo korisnicima da traži da njegovi podaci budu obrisani. To znači da ako neki korisnik, na primer, društvene internet mreže Fejsbuk bude želeo da obriše slike i ostale sadržaje sa svog naloga, ta mreža će takođe morati da ih izbriše i iz svoje baze podataka. Druga opcija omogućava da korisnici podatke prenesu sa recimo Fejsbuka na Linkedln. Korisnicima će takođe biti pristupačniji podaci koji se čuvaju o njima.

”Biće to veliki korak napred jer ćemo imati jak autoritet u oblasti čuvanja podataka i veća prava u primeni jednog zakona,” kaže Džo Meknejmi, koordinator u Evropskim digitalnim pravima u Briselu. „To je dobro za korisnike.“

Kompanije će o svakom ugrožavanju privatnosti podataka njihovih korisnika morati da ih obaveste u roku od 24 sata. Ova norma je, tvrde eksperti, reakcija na ugrožavanje podataka korisnika Sony PlayStation-a u aprilu 2011. kada je japanski gigant nekoliko dana tajio od miliona klijenata da su njihovi podaci ugroženi.

Za kršenja pravila Evropske unije o zaštiti podataka kompanijama prete kazne od jedan do četiri odsto njihovih prihoda na globalnom nivou. U početku se govorilo i o kaznama od čak pet odsto. Nove norme bi trebalo i da zakrpe neke pravne rupe između američkih i evropskih zakona koji se bave podacima i njihovom zaštitom.

Manje birokratije

"Sve u svemu, predložene promene će smanjiti posao kompanijama u vezi sa izveštavanjima,” kaže Meknejmi za Dojče vele. “To je dobro za posao”.

Zakonodavni proces u Evropskoj uniji može potrajati od dve do tri godine kako bi nacrt zakona postao zakon. Od ratifikovanja aktuelne direktive 1995. do njene primene u zakonskim sistemima država članica prošlo je tri godine.

Meknejmi upozorava da je prerano za radovanje. “Skoro nikad se nije desilo da se nacrt zakona usvoji bez amandmana,” kaže on. „Sigurno neće biti usvojen u ovoj formi u kojoj je sada. Veliko pitanje je: Šta će biti menjano?“

Autori: Džon Blau / Danijela Vranković

Odg. urednica: Ivana Ivanović