Zavisnost od Kine manja nego što se mislilo

Dok veliki nemački koncerni poput Folksvagena ili BASF-a u velikoj meri zavise od Kine pa to čak žele još više da prošire, s drugim kompanijama stvari izgledaju sasvim drugačije. Među privrednim granama postoje ogromne razlike kada je u pitanju zavisnost od robe i dobara iz Kine – sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda ili usluga. To je, naime, rezultat nedavno objavljene studije nemačkog Instituta za privredu (IW). U svojoj „empirijskoj analizi“, ekonomisti iz tog kelnskog instituta ispitali su „zavisnost pojedinih privrednih grana Nemačke od Kine“ i to sa fokusom na pojedinačnih preduzeća.

-pročitajte još: Kako će Nemačka smanjiti ogromnu zavisnost od Kine?

U slučaju hemijske kompanije kao što je Kovestro, Kina ima posebno veliki udeo u obrtu te firme: oko 20 odsto. Kada je reč o proizvođaču automobila kao što je Folksvagen, Kina ima više od trećine udela. Učešće Kine u tehnološkoj kompaniji Aikstron još je veće, a više od polovine svoje prodaje taj snabdevač industrije poluprovodnika iz Ahena ostvaruje na Tajvanu i Kini.

Međutim, kada se posmatra nemačka privreda u celini, zavisnost od Kine mnogo je manja, izračunali su ekonomisti. Samo oko 6,6 odsto svih stranih isporuka roba i dobara za industriju tokom 2020. dolazilo je iz Kine. Ako se tome dodaju i domaće isporuke, „kineski udeo u proseku je iznosio 2,2 procenta.“

Japan i SAD mnogo više zavise od Kine

Japanska industrija, s druge strane, mnogo više zavisi od Kine nego nemačka. Kineski udeo u svim stranim isporukama robe i dobara istočnoazijskim susedima je gotovo 20 odsto. Rusija (16,5%), SAD (13,9%) i Češka (11,8%) takođe imaju dvocifrene kineske udele među jedanaest industrijski razvijenih zemalja koje se razmatraju u studiji“, navode autori Bertold Buš, Jirgen Mates i Samina Sultan.

„Sve u svemu, Kina je važna za nemačku industriju kao dobavljač i kupac roba i usluga, ali ne u izrazito velikoj meri“, iznenađujući je zaključak studije.

-pročitajte još: Borba za sirovine budućnosti: blago u jednoj državi

Kao što pokazuje primer proizvođača čipova Aikstrona, zavisnost od Kine u elektronskoj industriji posebno je velika. U zavisnosti od kompanije, Kina je tu odlučujuća za kompletno poslovanje, bilo kao dobavljač ili kao prodajno tržište. U godinama pre pandemije, nemačka kompanija za proizvodnju poluprovodnika Infineon povećala je svoj udeo u prodaji odnosno obrtu na tržištu Kine i Tajvana na gotovo 40 procenata. Međutim, nakon ruskog napada na Ukrajinu i stalnih vojnih pretnji Pekinga Tajvanu, došlo je do preorijentacije i fokus nemačke industrije na druge dobavljače i prodajna tržišta u punom je zamahu.

Zavisnost od baterija i retkih metala

Direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol strahuje da bi Evropa, nakon što se okrenula od Rusije, mogla da postane zavisna od drugih zemalja. „Vođena je pogrešna energetska politika kada je u pitanju strateški važan izvor energije kao što je gas“, kaže Birol aludirajući na Rusiju. „Ako sada posmatramo obnovljive izvore energije, vidimo sličnu situaciju: oko 70 odsto svih baterija za električne automobile proizvedeno je u Kini.“ Taj ekspert je za nemački list „Handelsblat“ rekao da Evropa „mora da pronađe nove dobavljače i sama da počne s eksploatacijom kritičnih minerala/sirovina.“

Nemačka je izuzetno zavisna od Kini posebno kada se radi o retkim metalima: dve trećine tih sirovina donedavno je dolazilo iz Kine. „Za neke od njih udeo u uvozu iz Kine bio je i znatno veći“, navodi se u aktuelnom izveštaju nemačkog Saveznog zavoda za statistiku. Čak 94,4 odsto retkih metala kao što su skandijum i itrijum uvezeno je iz Kine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.