Završnica suđenja Vojislavu Šešelju

Šešelj je "propagandom mržnje" izazvao zločine nad nesrbima od 1991. do 1993. godine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, koje su počinili dobrovoljci koje je on organizovao, kontrolisao i poslao na front, iznelo je tužilaštvo tokom prvog dana završnice suđenja.

Tužiteljka Liza Birsej rekla je da je Šešelj značajno doprineo ostvarivanju "Velike Srbije", kao cilja udruženog zločinačkog poduhvata, svojom neprestanom "propagandom mržnje" protiv nesrba, ali i "regrutovanjem i slanjem na ratišta dobrovoljaca", koji su u tom cilju bili spremni da počine zločine.

"Svojim govorom mržnje, optuženi je počnio progon Hrvata u Vukovaru i Hrtkovcima. Njegovo zvanje četničkog vojvode i legitimitet koji mu je donosilo to što je političar omogućili su mu da indoktrinira dobrovoljce strahom i mržnjom koja je poslužila kao opravdanje za progon nesrba", rekla je Birsej.

Šešelj je, kako je rekla tužiteljka, "trovao i bombardovao i nesrbe i Srbe svojom kampanjom mržnje, kao narodni poslanik i lider Srpske radikalne stranke", ali i kao "kvazi-vojni vođa - vojvoda".

Govori kao dokaz

Birsej je optuženog nazvala "harizmatskom medijskom zvezdom koja je zagovarala nasilno stvaranje Velike Srbije, koristeći se rečima kao oružjem". Citirala je samog Šešelja da njegove reči "biju Hrvate i Muslimane kao haubice". Ona je to nazvala "smrtonosnom mešavinom koja je doprinosila zločinačkom cilju".

Citirajući i prikazujući Šešeljeve govore protiv Hrvata i Muslimana, Birsej je tvrdila da je tokom suđenja dokazano da su oni bili hotimično usmereni na progon nesrba. "Svoje pretnje nasiljem, optuženi je ostvarivao preko 'šešeljevaca' (...) Sada tvrdi da je bio samo opozicioni lider, ali to što je bio političar ga ne oslobađa odgovornosti za zločine koje je počinio, podstakao, pomogao i podržao", naznačila je tužiteljka. Ona je dodala da je više počinilaca zločine izvršilo nakon što su čuli Šešeljeve govore.

Kao primer je navela da su neki od počinilaca masovnog ubistva više od 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara u novembru 1991. bili prisutni kada je nešto ranije Šešelj u tom gradu poručio da "nijedan ustaša ne sme živ da izađe iz Vukovara".

Tokom rata u BiH, Šešeljevi dobrovoljci učestvovali su i u ubistvima tridesetak Muslimana u sarajevskom naselju Ilijaš; 88 muškaraca u Drinjači kod Zvornika i 704 Muslimana u tehničkoj školi u Karakaju kod Zvornika, precizirala je zastupnica optužbe.

Etničko čišćenje jednako "razmeni stanovništva"

Tužiteljka Birsej rekla je i da je Šešelj "etničko čišćenje" eufemistički nazivao "razmenom stanovništva", kako bi "opravdao svoje zločine u Hrtkovcima", gde je prisilnim premeštanjem hrvatskog stanovništva promenio etničku sliku tog vojvođanskog sela.

Nazivajući sve Hrvate "ustašama koji su smrtonosna pretnja Srbima", lider SRS je u Vukovaru, Hrtkovcima i na drugim mestima pružio opravdanje za njihovo proganjanje i "uništenje".

Tužilac Matijas Markusen pozvao je sudije da odbace tezu Šešeljeve odbrane da je on samo regrutovao dobrovoljce koje je zatim upućivao na ratišta gde su bili pod komandom JNA. "Optuženi nije samo regrutovao, već je bio fanatični propagandista koji je doprineo nezakonitom poduhvatu postizanja nacionalističkog cilja svim mogućim sredstvima, uključujući i zločine", naglasio je
Markusen.

Tužioci završnu reč iznose i danas, a Šešelj, koji se brani sam, svoju završnu reč izložiće iduće nedelje, od 12. do 15. marta.

Procesi zbog nepoštovanja suda

Šešelj je optužen za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločin protiv čovečnosti. Optužnica ga tereti i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.

U međuvremenu, Tribunal je Šešelja dva puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka - pravosnažno na 15 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od 18 meseci. Po presudi, te kazne su objedinjene.

Zbog toga što svoje knjige i druge dokumente koji sadrže podatke o identitetu zaštićenih svedoka nije uklonio sa svoje internet stranice, Tribunal je Šešelja treći put optužio za nepoštovanje suda, a taj postupak je u toku.

Od prošle godine, Šešelj ima zdravstvenih tegoba, od kojih je najozbiljnija nepravilan ritam srca. Šešelju je 6. januara pozlilo u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, a posle ukazane hitne pomoći bio je prebačen u bolnicu u Lajdenu, gde mu je 12. januara, ugrađen, kako je rekao, "unutrašnji defibrilator", odnosno aparat za regulisanje srčanog ritma.

rad/beta/jil/sbo