Zbogom evru?

Većina komentatora nemačke regionalne štampe se danas bavi situacijom u Grčkoj.

Rajn nekar cajtung (Hajdelberg) ubeđen je da će „onaj ko razmišlja realno, uskoro doći do zaključka da je i za Grke i za druge zemlje evro-zone bolje da se rastanu. Zajednička valuta bi mogla da se stabilizuje, a Evropska unija bi lakše mogla da pomogne zemlji u kojoj se plaća drahmom. Potrajaće još malo dok ova misao koja se još ne izgovara ne postane politički prihvaćena. Ali, Grci će zacelo uskoro evru reći: zbogom.“

Berliner morgenpost (Berlin) razume gnev i proteste Grka zbog daljeg smanjivanja plata i penzija, ali primećuje da „taj gnev pogađa pre svega lude sa primanjima od kojih više ne može da se živi, dok su se mnogi dobrostojeći građani izvukli iz svega toga. Oni ili su utajili porez (reč je o dvocifrenom iznosu u milijardama) ili su svoj imetak odavno izneli u inostranstvo – uz manje ili više ljubaznu podršku državnog aparata. Neshvatljivo, ali istinito: do pre godinu dana, u Grčkoj poreskoj upravi vladao je haos ručno pisanih cedulja i formulara. Nikakvo čudo što donatori traže reforme koje bi pomogle toj državi da stane na noge. Dosad, doduše, bez uspeha.“

Oldenburgiše folkscajtung (Vehta) smatra da su medijsku pažnju sveta nezasluženo privukli „maskirani radikali koji su se pobrinuli za scene kao iz građanskog rata – njih sada prenose svi mediji sveta, iako grčku svakodnevicu čine dramatične scene sasvim druge vrste: slike ljudi koji očajavaju zbog sve oštrijih mera štednje; naroda koji se našao u raljama egzistencijalnih strahova, panike i depresije. Grčki političari su zakazali – ali i Evropa. Zemlje Evropske unije su predugo i suviše jednostrano zahtevale neku veliku žrtvu za dugove. Ali, od početka je bila neophodna zapravo sveobuhvatna partnerska pomoć u obnovi. Grčka vlada je za to vreme radila ono što je najbolje znala: organizovala novac, a otezala sa reformama. Katastrofa.“

Vestdojče cajtung (Diseldorf) je očigledno za „čvrstu ruku“: „Ako Grčka želi da izbegne bankrot, neće moći da izbegne oštro kresanje sredstava na svim poljima. I minimalno umekšavanje programa štednje bi bilo opasno. Izrabljeni Grci su za žaljenje. Za proteste – nema razloga, pogotovo ako znamo da se zemlja godinama rastezala preko gubera. Neredi i antinemačke tendencije uz to još nanose i direktnu privredu štetu državi, jer je diskredituju kao lokaciju za godišnji odmor.“

Minhner merkur (Minhen) priznaje grčkom premijeru hrabrost da nazove stvari pravim imenom i „identifikuje prave dimenzije problema: čitava država mora ponovo da se formira, otvoreno je rekao Lukas Papademos. Tačno. Ne radi se o pojedinačnim reformama, već o novom početku: u državnoj upravi, zdravstvu, poreskom i finansijskom sektoru, kao i u odnosu građana prema njihovoj političkoj klasi. Sve to neće moći da se popravi za nekoliko meseci; to se može uporediti sa zaokretom u Istočnoj Nemačkoj i predstavlja Sizifov posao koji će trajati najmanje deceniju.“

Merkiše algemajne (Potsdam) primećuje da su Grci doneli paket štednje, ali da još niko ne sme da kaže da je „stvar uspela. Najpre zbog toga što moraju biti ispunjeni još neki uslovi za to, pre svega da se privatni poverioci odreknu svojih zahteva, odnosno milijardi, da bi se izbegao bankrot države. A i sprovođenje veoma oštrih mera je izazov za sebe. Smanjivanje plata, smanjivanje penzija, otpuštanje 150.000 državnih službenika – to bi za svaku zemlju predstavljalo veliko opterećenje. Ali, grčka privreda je već godinama u padu a nezaposlenost nikada nije bila veća. Nema garancija da neće doći do bankrota. Zato mora da se razmišlja o planu B – istupanju iz evro-zone, iako nemačka kancelarka to još neće javno da prizna.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković