Zbrka na Haitiju i Tojotina pedala za gas

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše o Haitiju: „Čarobna reč u Haitiju glasi: koordinacija. Nažalost, kao da niko ne zna njenu formulu. Sredstva humanitarne pomoći stalno pristižu u tu zemlju, novčane donacije su spremne. I pored toga, pomoć ne stiže do svakog Haićanina, a ima i problema u snabdevanju. Zašto je to tako? Pre svega zato što je još i pre zemljotresa slaba vlada pustila da polako propadne infrastruktura, kao i autoritet vlasti. Bivši američki predsednik Bil Klinton sada bi trebalo da koordiniše pomoć Haitiju. To može biti od pomoći. Najvažnije je, međutim, da se novčane donacije efektivno iskoriste a ne da se prepuste nesposobnoj vladi. Obnovu bi olakšalo i kada bi se Haituju otpisali dugovi“.

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue) piše o 100 dana vladajuće koalicije koji su protekli u stalnom traženju idealnog sastava kabineta i pokušajima da se različiti pogledi članova koalicije na poresku politiku nekako usaglase: „Angela Merkel se ovih dana pametno ponaša. Za razliku od rogobatnih pokušaja njenih političkih prijatelja da se afirmišu, ona čuva svoj ugled uzdržanošću na koju smo već navikli. Ona tačno zna da 100 dana nisu mera kvaliteta nove hrišćansko-liberalne politike. Biće još prilika u kojima će morati da dokaže svoj autoritet vođe. Bilo bi dobro kada bi tada imala saigrače čiji format će odgovarati novim zadacima“.

Der noje tag (Vajden) piše o banci „Dojče bank“ koja je posle deficita od 3,9 milijarde evra u poslednjem obračunu zabeležila suficit od pet milijardi. Mnogi se pitaju: kako je to moguće? „Banke ponovo beleže milijarde dobitka, a poreski obveznici širom sveta stenju pod teretom koji im je na leđa svalilo spasavanje finansijskog sistema. Sada banke sa obe strane Atlantika ponovo ostvaruju dobitke zahvaljujući načinima poslovanja koji su i doveli do finansijske krize i duboke recesije... Kada šef Dojče banke Akerman obećava da će njegova kuća konstruktivno učestvovati u nalaženju novih i oštrijih regulativa, moramo ga držati za reč...“

Folksštime (Magdeburg) piše o katastrofalnim i dugo zataškavanim dugovima Grčke: „Evropska unija je Grcima prepisala lek zvani autoterapija uz kontrolu Brisela. Teško da će to delovati. Grčka bi za nekoliko nedelja trebalo da uštedi dovoljno da može da ozdravi. Državnim službenicima bi trebalo smanjiti plate, zdravstveni i penzioni sistem bi trebalo reformisati, a na alkohol, duvan i benzin – povisiti porez. Mnogi u Grčkoj će zbog toga protestovati; najavljeni su masovni štrajkovi. Kada se predviđene reforme tako parališu, ostaće samo pomoć EU u vidu jake finansijske injekcije – Grčkoj se ipak ne može pomoći samo tapšanjem po ramenu...“

na sledećoj strani:

Obami dosadila Evropa

Obami dosadila Evropa

Berliner cajtung (Berlin) piše o odluci američkog predsednika Baraka Obame da ne dođe na samit EU i SAD u Španiji: „On je prošle godine već dva puta dolazio na takve sastanke, i sada nema više volje za to. Ko to može da mu zameri?

Prošla su vremena kada su jezgro američke elite činili evropski doseljenici poput Henrija Kisindžera ili Madlen Olbrajt. U Vašingtonu sada vlada jedna nova generacija, za koju Drugi svetski rat pripada dalekoj prošlosti. Njihovi interesi su u Aziji; na Evropu gledaju hladno i racionalno. Dobro je što Evropa ne stvara velike probleme; šteta je što nikakve probleme ni ne rešava...“

Sarbriker cajtung (Sarbriken) piše od „nemačko-francuskoj agendi 2020“ koja predviđa 80 zajedničkih projekata dve zemlje: „Imenovanje jednog zajedničkog ministra bi svakako bilo spektakularno. Ali, on u praksi ne bi imao nikakvu nadležnost. Zbog toga je mnogo razboritije dogovaranje konkretnih mera, jer jedino tako može doći do stvarnog jačanja saradnje. Simboli su beskorisni ako dva partnera nisu složna u mnogim detaljima. Zato je agenda 2020. pravo rešenje“.

Fajnenšl tajms dojčland (Hamburg) piše o akciji vraćanja miliona Tojotinih automobila na popravku pedale gasa koja je prouzrokovala mnogo udesa: „Greške na proizvodima se javljaju i kod najboljih preduzeća. Baš zato je neshvatljivo to što je jedan takav proizvođač kao što je Tojota godinama ignorisao probleme sa pedalom gasa i sporim kočnicama. Tako nešto daleko prevazilazi puku povredu standarda kvaliteta; nadležni su sada pod sumnjom da su najgrublje povredili svoje obaveze i da su krivi za ubistvo iz nehata. To je već slučaj za državnog tužioca. I umesto da sada isrcpno informiše javnost, Tojota nam istinu servira na kašičicu, a od šefa koncerna – ni traga ni glasa...“

priredio: Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević