Zemlje EU sve zaduženije

Podizanje granice zaduženja praktično znači da države koje malo prekorače granicu zaduženja od tri odsto društvenog proizvoda, utvrđenu paktom o stabilnosti iz Mastrihta, na koji se oslanja evro, ne moraju da očekuju „plavo pismo“ – opomenu iz Brisela. Međutim, Almunia je istovremeno upozorio da neće preterivati u velikodušnosti – posle 3,5 odsto sledi upozorenje.

Prema trenutnoj situaciji devet članica Evropske unije teško da će ispuniti taj uslov. Zapravo, ako se imaju u vidu trenutna privredna kretanja, pakt iz Mastrihta samo je stara hartija.

Loše u 2009, još gore 2001.

Najgora je situacija u Irskoj - prema prognozama EU tamo se u 2009. godini očekuje državni dug od 11 procenata. Daleko iznad procenata koje Almunia smatra prihvatljivim su i Španija (6,2), Francuska (5,4) i Portugalija (4,6).

Još gori su izgledi za 2010. godinu. Već je očigledno da će ogromna izdvajanja za pomoć privredi i pad poreskih prihoda dovesti do novog porasta državnih dugova. Evropska komisija očekuje da će budžetski deficit Nemačke iduće godine biti 4,2 odsto, dok bi Irci ponovo bili rekorderi - ovog puta sa 13 procenata. To je više nego četiri puta od granice definisane paktom stabilnosti iz Mastrihta.

„Najvažnije je obnoviti poverenje u finansijska tržišta. Isto tako je važno da se zemlje članice obavežu da će početi da smanjuju dug čim počne privredni uspon“, kaže Almunia.

Kako uvesti sankcije?

I u Pragu, koji u prvoj polovini ove godine predsedava u EU, zabrinuti su razvojem situacije. Stručnjaci upozoravaju da bi prevelika popustljivost mogla naneti trajnu štetu paktu o stabilnosti i da bi mogao izgubiti svaki kredibilitet.

Istovremeno, postoji opasnost da se ponovo rasplamsaju stari sporovi koji su vođeni uoči usvajanja pakta. S jedne strane su zemlje koje bi veću disciplinu kao što su Nemačka, Luksemburg ili Holandija, sa druge one šire ruke kada je o trošenju i deficitu reč – Francuska, Španija, Italija ili Grčka.

U borbi za veću budžetsku disciplinu Česi se uzdaju u nemačku pomoć. Naime, ako ne bude ponovo uspostavljena budžetska disciplina neizbežan je vrtoglavi rast državnih dugova u sledećim godinama, a Evropska komisija ima, zapravo, malo mogućnosti da interveniše.

Sankcije koje slede posle „plavog pisma“ počinju da deluju sa velikim zakašnjenjem i njihovo uvođenje zavisi od saglasnosti evrogrupe i Saveta ministara finansija EU. Teško je pretpostaviti da će u dramatičnoj ekonomskoj situaciji biti mnogo spremnosti da se izglasaju sankcije protiv bilo koga - ma kakav grešnik bio.