Zemlje „u razvoju“ postale ekonomske sile

Globalna privreda se oporavlja i to kako privreda razvijenih zemalja tako i onih sa ubrzanim razvojem. Druga pozitivna stvar je što je rizik od velike recesije manji nego što je bio prošle godine. Treća pozitivna vest je da je bilans velikih korporacija u SAD i drugim razvijenim zemljama – dobar. No, kakva su pomeranja na svetskoj privrednoj sceni, pitanje je koje je u fokusu ovog zasedanja.

Glavna tema ovogodišnjeg zasedanja u Davosu je takozvana „nova realnost“ – pomeranje političke i ekonomske moći sa zapada na privrede u usponu na istoku i jugu. Predsedavajući indijskog IT-giganta Azim Premdži kaže da će u narednih pet godina zemlje sa tržištima ubrzanog razvoja imati više domaćinstava sa primanjima većim od 10.000 dolara nego SAD i Evropa zajedno.

„To će biti razlog fokusiranja na privrede zemalja ubrzanog razvoja poput Indije ili Kine, jer se vidi šta je tamo dovelo do privrednog rasta, a dobro je i što je tu neizbežan i određeni reciprocitet: sada će kupovati u Indiji ono što su joj prodavali“, kaže Premdži.

Kina – zemlja u razvoju? Ne više…

Menjanje sfera uticaja na svetsku privredu znači da donosioci političkih i ekonomskih odluka sada moraju da preispitaju svoj pogled na svet. „Mislim da treba da izbacimo iz rečnika pojmove ‘zemlja u razvoju’ ili ’zemlja u usponu’. Kina je privreda vredna pet biliona dolara – u poređenju sa 15 biliona za SAD i više od 65 biliona za svetsku privredu, ona više ne može da se označava tim pojmovima. Druge zemlje jesu u igri“, kaže Martin Sorel, šef marketinškog giganta VPP.

Te druge zemlje stručnjaci u Davosu trenutno dele u dve grupe: grupa koja trenutno učestvuje u svetskim privrednim kretanjima BRIC – na osnovu početnih slova imena Brazila, Rusije, Indije i Kine i grupa koja će to tek početi: CIVETS – u prevodu: cibetke – Kolumbija, Indonezija, Vijetnam, Egipat, Turska i Južnoafrička republika.

Autori: Sem Edmonds / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević