Zlato na Zemlju stiglo sa kišom meteora

Naučnici su objavili seriju spektakularnih otkrića koja dokazuju da je većina zlata u Zemljinoj kori i omotaču zapravo stigla iz svemira.

Svetlucavi metal dugo je fascinirao, a ponekad postajao i opsesija čovečanstva. Ne samo da je taj materijal podizao i rušio civilizacije, nego je igrao i ključnu ulogu u toku vatrenog i burnog formiranja naše planete.

Kako se Zemlja hladila, tečno zlato i platina našli su se u središtu planete, čineći tako glavni deo kore. „Izračunali smo da kada bi iz Zemljine kore izvadili sve dragocene metale i potom je pokrili sa njima, praktično bismo je zakopali ispod četiri metra debelog sloja dragocenih metala“, kaže za Dojče vele istraživač koji je vodio studiju tima sa Univerziteta Briston u Britaniji, Matijas Vilbold.

Naučnici su se uvek čudili kako su tako velike količine zlata ostale u spoljnom omotaču Zemlje - hiljade puta veće od onog kolike bi trebalo da ga bude.

Svemirsko zlato

Prva teza je bila da je tolika količina zlata na površini mogla jedino da dođe iz svemira, a sada naučnici iz Bristola tvrde da imaju i dokaze da potkrepe teoriju. Vilboldov tim je za potrebe studije analizirao staro kamenje na Grenlandu. „Kamenje koje možete pronaći ovde praktično je najstarije kamenje koje postoji na Zemlji. Staro je otprilike 3,8 milijardi godina“, kaže Vilbold i dodaje da se verovalo da ono potiče iz perioda pre dolaska meteora sa zlatom.

Članovi tima analizirali su mineralni cirkon u kamenju sa Grenlanda kako bi otkrili kako su nastali. „Nadamo se da ćemo analizom tog kamenja steći sliku kako je Zemlja izgledala pre kiše meteora, tako da bismo mogli da utvrdimo koliko se meteorskog materijala nalazi na Zemlji“, kaže Vilbold.

Rad Vilboldovog tima pokazao je da je dragoceni metal na kome počivaju svetske ekonomije i mnogi industrijski procesi na našu planetu stigao pukom srećom. Prema studiji, približno 20 milijardi tona asteroida pogodilo je Zemlju otkako se ohladila i upravo tako se u kori i omotaču našlo zlato.

Autori: Daren Mara / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković