Znanje stranih jezika igra sve veću ulogu

Sve je više roditelja u Nemačkoj koji svoju decu u vreme školskog raspusta šalju u kampove gde se uče strani jezici. Ako kućni budžeti to dozvoljavaju najradije u inostranstvo, na primer u Englesku ili Francusku. Doduše, ništa lošije rezultate u učenju novih jezika ne ostvaruju ni „domaći kampovi“. Jedan od njih nalazi se u mestu Olpe.

Jedna za drugom, devojčice hodaju po modnoj pisti koju su na brzinu napravile, spojivši par stolova. Imaju između 10 i 15 godina – na trenutak se zaustavljaju, poziraju, osmehuju… A onda se, u ritmu muzike, opet vraćaju. Međutim, nije reč o modnoj reviji poznatih manekenki – došli smo u kamp za učenje engleskog jezika u Olpeu.

Učenje kroz igru

Ove nedelje sve je pod motom „stil i performans“. Zato je i razumljivo što je među 55 učenika tako mnogo devojčica. Luiza Random jedna je od vaspitačica. Objašnjava šta je bitno u ovom kampu za učenje jezika. „Najvažnije je da se mladi zabavljaju, da ovde provedu lepo vreme i da se na kraju srećni i zadovoljni vrate kući.“

Izgleda da je učenje stranog jezika sporedno. I za Luizu Random, kojoj su maternji jezik i engleski i nemački, ali se to deci ne mora reći.

„Čim to osete, pričaju samo nemački. Ali, ponekad je i praktično, na primer, kada detetu počne da nedostaje kuća. Kada mu se obratimo na nemačkom, odmah se oseti sigurnije – pošto ima nekog sa kim može da razgovara.“

Prvo odvajanje od porodice

Nije retko da deca tuguju za kućom. Mnogi su prvi put odvojeni od porodice. Ako baš nikako ne ide, roditelji mogu da dođu po njih. U inostranstvu bi to bilo mnogo teže. Ali, vaspitači se odista trude da do toga ne dođe. Pre podne u grupama vežbaju engleski, a posle podne su na redu radionice - od pevanja, brejkdensa, pa sve do fudbala . Za petnaestogodišnju Mariju Kolenberg iz Donje Saksonije, ovo je već drugi kamp. "Ovde nema televizije, nema novina. Drugim rečima, sve vreme smo u kampu i svi govore engleski. Samo kada idemo u grad, u Olpe, na primer na sladoled - setimo se da moramo da govorimo nemački…“

Deca i mladi dolaze iz raznih krajeva Nemačke. Većinu njih dovedu roditelji. Tako se i oni uvere da su im deca u dobrim rukama. Za starije se organizuje prevoz od najbliže železničke stanice ili aerodroma. Štefan Šadl je iz Bergiš Gladbaha ovde je već treći put.

„Imao sam vrlo dobru ocenu iz engleskog, sada imam odličnu. Preporučio bih svakome ovaj kamp, zato što vežbamo engleski koji nam je potreban u drugim zemljama, a ne samo školski. Učimo da slobodno govorimo, umesto da samo čitamo i pišemo.“

Autori: Anabele Luc / Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon