Zvižduci i pohvale za kancelarku

Zvižduci i uvrede za Angelu Merkel u Hajdenauu. Nekoliko stotina radoznalih građana okupilo se na ulazu u objekat u kojem se nekada nalazila prodavnica građevinskog materijala. Dok su jedni uzvikivali uvredljive reči, drugi su glasno tražili otvorenu „diskusiju s narodom“.

Demonstranti su još pre dolaska nemačke kancelarke razgovarali sa premijerom nemačke savezne države Saksonije Stanislavom Tilihom. Oni optužuju političare da donose odluke bez njihove saglasnosti i da troše mnogo novca za strance. „Mi za to plaćamo porez, a ne oni“, rekao je Tilihu jedan od građana. „Mi nismo bogata zemlja“, dodaje drugi navodeći da njegova penzija iznosi 750 evra.

„Gde se troši novac“, nastavlja nezadovoljni penzioner. „Sve su to ekonomske izbeglice. U Tunisu nema rata“. Ako u izbegličkom centru u Hajdenauu uopšte ima Tunišana, onda ih je veoma mali broj. Kaj Kranih iz Crvenog krsta kaže da je u centru smešteno 300 Sirijaca, 67 Avganistanaca, 62 Pakistanca, 55 Iračana, 30 Albanaca i još nekoliko osoba iz drugih zemalja.

„Mi smo ološ“

Mnogi demonstranti posebno su ogorčeni izjavom Zigmara Gabrijela, zamenika nemačke kancelarke, koji je pre dva dana boravio u Hajdenauu. One koji su u tom gradu protestovali ispred azilantskog centra, delom uz izvikivanje ksenofobičnih parola, a delom i upotrebom nasilja, Gabrijel je nazvao „ološem“.

Nemačka kancelarka sastala se sa izbeglicama i volonterima koji im pomažu. Gradonačelnik Hajdenaua Jirgen Opic, koji je kao i Merkelova član Hrišćansko-demokratske unije (CDU), kaže da je nemačka kancelarka pozdravljena „frenetičnim aplauzom“. Iako je prisustvovao susretu, nije mogao da nam kaže o čemu se konkretno razgovaralo sa Merkelovom.

„Sedeo sam u petom redu“, kaže Opic. Ono što je Merkelova rekla nakon sastanka, očekivana je politička poruka: „Nema tolerancije prema onima koji pod znak pitanja stavljaju čast drugih ljudi“. Kancelarka se zahvalila onima koji pomažu da život izbeglica bude podnošljiv i koji su zbog toga ponekad izloženi mržnji i neprijateljstvu.

To su ljudi poput Melani i Aleksandera Zajdela iz obližnjeg mesta Glazhite. Već u ranim jutarnjim satima oni su, u dve velike kartonske kutije, doneli izbeglicama stvari za bebe. Taj bračni par takođe ima bebu staru samo tri nedelje.

Aleksander, po profesiji sajdžija, kaže da razume to što se građani boje izbeglica „jer su nedovoljno informisani“. Njegova supruga Melani ne očekuje mnogo od kancelarkine posete: „Svejedno ko i koliko političara dolazi – svuda ima izgreda i paljenja centara za izbeglice čak i pre nego što one i dođu“. Melani deluje zbunjeno.

Mnogi žele da odu dalje

Kaj Kranih, portparol Crvenog krsta Saksonije, kaže da se trude da u Hajdenauu, što je pre moguće, osposobe dovoljan broj sanitarnih čvorova. Isto tako, planiraju da u velikoj sali podignu pregradne zidove kako bi izbeglice imale bar malo privatnosti. Međutim, to su problemi koji postoje i na mnogim drugim mestima.

Ahmed Zaher, 30 godišnji Pakistanac, u Hajdenauu se ne oseća dobro: „Nemačka je dobra, ali ljudi ovde nisu“. U Hajdenauu su ga prije par dana pitali šta on tu uopšte traži. „Rekli su mi – vrati se“, priča Ahmed.

I njegov imenjak iz Avganistana, 16-godišnji Ahmed Javad, kao i veliki broj njegovih sunarodnika, želi u drugi grad. U Hajdenauu je tek četiri dana i već je bio svedok izgreda. Kaže da su pojedini bacali i kamenje. Osman Alad, Sirijac, sa suprugom, dve ćerke i sinom, upravo je stigao. On još uvek nema loše iskustvo. Smatra da je poseta nemačke kancelarke nešto „veličanstveno“.

To je razlika između njega i okupljenih demonstranata koji su se sa nemačkom kancelarkom oprostili uz zvižduke i pogrdne reči. „Izdajice naroda“, čuje se iz mase dok političari sedaju u automobile. Merkelova je iz Hajdenaua otputovala u Glazhite gde je posetila jednu fabriku za proizvodnju satova. Ta poseta bila je ranije planirana – Hajdenau joj je bila samo – prolazna stanica.