Zvuci klavira iz „poslednjeg kruga pakla“

Aeham Ahmad sedi na krovu jedne kuće u Jarmuku i svira na klavijaturama. „Moj ljubljeni narode“, peva, „dovoljno je što jednom patimo. Vratite se. Dugo ste izbivali.“ Aeham peva o svojim prijateljima i komšijama koji su napustili Jarmuk, četvrt Damaska u kojoj žive pretežno Palestinci. Ona je pre rata bila poznata po živosti. Danas na njenim ulicama gotovo da nema žive duše. Svuda su ruševina.

Pre dve godine Asadova vojska opkolila je taj kvart i odsekla ga od ostatka sveta. U njemu više nema čiste vode i samo retko stiže voće, povrće i druge namirnice. Do pre pola godine Aeham Ahmad svirao je napolju, na ulici. Tada bi oko njega zastala deca i pevala zajedno s njim. „Sada je postalo suviše opasno da se svira na ulici“, kaže u razgovoru koji s njim vodimo preko Skajpa: „Jarmuk gađaju raketama i mnogo toga je uništeno.“

Klavir u plamenu

Asad nije Jarmuk samo odsekao od ostatka sveta, njegove snage gađaju i tzv „bojler-bombama“ koje uništavaju sve oko sebe u širokom krugu. Pre nešto više od dve nedelje borci samoproglašene „Islamske države“ (IS) prodrli su u Jarmuk. Na ulicama su se vodile borbe između palestinskih boraca i pripadnika IS, a iz vazduha je pucala Asadova vojska. Tih dana je Aehamov klavir izgoreo. Ne želi da priča o tome. Kaže da je muzičar, i da s politikom i borbama ne želi da ima nikakve veze.

Kada se IS povukla iz Jarmuka, Aeham je porodicu uspeo da tajnim kanalima prebaci u jednu susednu četvrt. On sam, svakoga dana dolazi u Jarmuk da pogleda stan i održi nastavu. Zbog toga je od prijatelja pozajmio električnu klavijaturu. „Moja deca su još mala – dve i po godine i šest meseci. Još ne uče nikakav instrument. Ali i najmlađe već voli muziku i život. Ja podučavam decu u jednoj alternativnoj školi u Jarmuku“, priča.

Pesme iz ratne svakodnevice

Sa svojim učenicima Aeham Ahmad peva o svakodnevici u Jarmuku, o tome kako nema struje i vode, i o paketima hrane humanitarnih organizacija po koje često odlaze u susedne kvartove i dovlače ih u Jarmuk.

Pevaju, recimo, o kartonskoj kutiji: „Zbog tebe smo istrčali maraton. Za šolju čaja sa šećerom. Kartonska kutijo, samo dva dana i onda si opet prazna.“ Dok pevaju, preko dečjih lica nakratko preleće osmejak.

Koncerti preko Skajpa

Aeham Ahmad stavlja svoje video-snimke na Jutjub. Za odrasle drži koncerte preko Skajpa. Za Berlin je već održao, uskoro će i za Istanbul i Aman. Na pozajmljenoj klavijaturi sviraće dela svojih omiljenih kompozitora: Rahmanjinova, Betovena i Debusija. I, naravno, pesme iz Jarmuka. Ahmadu ratna svakodnevica nije uništila snove:

„Želim da jednog dana sviram na konzervatorijumu, na mestu na kojem se poštuje dostojanstvo svakog čoveka. Moj san je da moja deca odrastaju u miru. I još, sanjam o tome da ćemo jednoga dana moći da se vratimo u Jarmuk i da tamo živimo kao sav normalan svet.“