Čak 41 odsto građana Nemačke je za vanredne izbore

Odavno vlada veliko nezadovoljstvo dosadašnjim radom nemačke vlade. Ono je trenutno toliko da se manje od trećine građana Nemačke (32 odsto) zalaže za nastavak postojanja koalicije socijaldemokrata (SPD), Zelenih i liberala (FDP) do sledećih redovnih saveznih izbora koji bi trebalo da se održe 2025.

Istovremeno, kako pokazuje najnovije istraživanje „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), koje redovno za javni servis ARD priprema institut „Infratest dimap“, čak 41 odsto građana je za nove izbore pre kraja ovog zakonodavnog perioda, a 16 procenata bi pre da se, bez izbora, promeni koalicija na vlasti, odnosno da se formira vlada SPD-a i demohrišćana (CDU/CSU).

Za nove izbore pre svih pristalice AfD-a

Poziv na nove izbore najjasniji je među pristalicama desničarske Alternative za Nemačku (AfD) – za to se izjasnilo njih 86 odsto. To podržava i 39 odsto pristalica demohrišćana.

Za formiranje tzv. „velike koalicije“ (SPD i CDU/CSU) bilo je ukupno 34 odsto ispitanika. Međutim, većina pristalica SPD-a (62 odsto) i Zelenih (80 odsto) zalaže se za nastavak rada aktuelne, tzv. „semafor-koalicije“, sve do kraja mandata.

Među pristalicama liberala slika je složenija: za nastavak vlade sa SPD-om i Zelenima je njih 47 odsto, protiv 39 procenata.

Mere za borbu protiv antisemitizma

Građani su u anketi ponovo pitani i o problemu antisemitizma. Broj antisemitskih krivičnih dela u Nemačkoj značajno se povećao, posebno nakon što je teroristička organizacija Hamas napala Izrael 7. oktobra.

I prethodno istraživanje „Nemački trend“ pokazalo je da većina građana uočava da ima sve više antisemitizma.

Većina ispitanih (56 odsto) želela bi da se uloži više napora u borbi protiv antisemitizma u Nemačkoj, 23 odsto smatra da su napori koji se preduzimaju dovoljni, a devet odsto misli da se s tim otišlo predaleko.

Gotovo bez promena u rejtingu stranaka

Malo je pomeranja i u vezi s pitanjem šta bi bilo kada bi se ove nedelje održali izbori: prema anketi, demohrišćani bi odbranili svoje prvo mesto, odnosno i dalje bi bili najjača politička snaga s 30 odsto podrške. AfD je i dalje na drugom mestu sa 21 odsto, ali je izgubila jedan procentni poen u odnosu na prethodno istraživanje.

SPD bi osvojila samo 15 odsto (-1 odsto). To znači da se – nakon što je u prethodnom istraživanju blago poboljšala rejting – ta stranka vratila na oktobarski nivo, a to je najslabiji rezultat za SPD od saveznih izbora 2021.

Zeleni su se donekle oporavili, pa bi takođe dostigli 15 procenata (plus 1 odsto). FDP takođe beleže blagi rast i ponovo bi bili zastupljeni u nemačkom Bundestagu sa pet odsto podrške (u prethodnom istraživanju liberali su prvi put otkako su došli u ovu vladu pali na četiri odsto, odnosno ispod cenzusa).

Levica sa samo četiri odsto glasova (-1 odsto) ne bi uspela da pređe cenzus. A Slobodni birači ostaju na tri odsto.

ss (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.