Černobilj - 23 godina kasnije

Ukrajinski političari trenutno imaju druge brige - oko pozicija, koalicija, izbora i privredne krize. Još uvek škakljiva situacija u Černobilju je i 23 godine kasnije sporedna tema. A možda ni sada ne bi došla na red, da nemačka firma Nukem nije u petak ukrajinskom ministru Šandri zvanično predala novu opremu za obradu čvrstog radioaktivnog otpada:

„Od izuzetne je važnosti postojanje jednog takvog postrojenja u Ukrajini na svetskom nivou. Želim da zahvalim firmi na izradi tog projekta. Radovi nisu bili jednostavni. Ali postigli smo cilj. Takođe želim da se zahvalim Evropskoj komisiji koje je finansirala lavovski deo projekta - čak 43,5 miliona evra.“

Bolja ekološka situacija

U postrojenju se visoko radioaktivni otpadi pripremaju za konačno skladištenje. Slabi i srednje radioaktivni otpadi se sortiraju, a potom sagorevaju, presuju ili cementiraju. Svi se slažu da je oprema znatno doprinela poboljšanju ekološke situacije u području oko reaktora.

Ali Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i EU ne finansiraju samo taj projekat. EBRD je početkom godine izdvojila dodatnih 135 miliona evra kako bi nuklearku koja je eksplodirala učinila bezbednijom. Polovina tog novca otići će na izgradnju novog gvozdenog zaštitnog omotača.

Novi sarkofag trebalo bi da štiti okolinu od radioaktivnog zračenja u narednih 50 do 100 godina. Dosadašnji betonski omotač propada. Kroz nastale pukotine ulazi kiša. Andrij Savin, glavni inženjer odmahuje rukom:

„Radove smo uspešno okončali 2008. Konstrukcija će izdržati narednih 15 godina. Taj rok je neophodan, kako bismo do tada izgradili još sigurniji omotač u obliku luka sa odgovarajućom opremom.“

Gde je novi sarkofag?

Stručnjaci odavno kritikuju ukrajinsku vladu jer ne čini dovoljno za obezbeđenje isključene nuklearke. Uprkos tome što novac postoji, gradnja novog sarkofaga se odlaže. S obzirom na neprestanu krizu vlade, u Ukrajini nedostaju jasne političke odluke.

Ministar za zaštitu od katastrofa Vladimir Šandra uprkos svemu pokušava da širi optimizam. Aktuelna merenja su pokazala da je u više od 300 sela indeks zagađenosti znatno opao. Teoretski bi ta sela mogla ponovo da važe kao „čiste“ oblasti.

Mnogi stanovnici se protive promeni statusa. Oni se plaše da izgube povlastice koje imaju zato što žive u zagađenim područjima. Ako se uzme u obzir i teška privredna kriza u Ukrajini, oduzimanje povlastica značilo bi za mnoge još jednu katastrofu.

Autor: Kristina Nagel / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković