Multimilioner, tvrdi desničar

Put u politiku je Naftalija Beneta, kao i mnoge druge izraelske političare, vodio preko oružanih snaga. Benet, čija je porodica iz San Franciska emigrirala u Izrael, šest godina je služio u specijalnim jedinicama izraelske vojske.

Ovakva prošlost je mogla da odigra izvesnu ulogu kada je opozicioni političar Benjamin Netanjahu (Likud), tada 34-godišnjeg elitnog vojnika 2006. postavio za šefa svog štaba. Netanjahu je takođe ranije služio u antiterorističkim trupama.

Benetova vojna služba je ostala kontroverzna tema u javnosti godinama nakon što je napustio specijalne snage. Kao oficir specijalnih snaga, Benet je tokom Aprilskog rata 1996. učestvovao u artiljerijskim napadima na libansko selo Kana, u kojem je uništeno glavno sedište trupa Ujedinjenih nacija i ubijeno više od stotinu civila.

Multimilioner sa 33

Po završetku vojne službe 1996, Benet započinje studije prava u Njujorku, osniva softversku kompaniju i brzo počinje da ostvaruje profit. Nekoliko godina kasnije promet kompanije procenjen je na 145 miliona dolara. Benet se sa 33 godine finansijski obezbedio. „Mogao sam do kraja život da sedim na Karibima i ispijam koktele“, izjavio je Benet.

Karijeru je započeo kao šef Netanjahuovog kabineta nakon Libanskog rata 2006. u kojem je Benet izgubio najboljeg prijatelja. Dve godine je bio jedan od najbližih saradnika političara partije Likud, ali neposredno pre nego što će 2009. Netanjahu biti ponovo izabran za šefa vlade, Benet okončava saradnju sa njim i distancira se od svog mentora.

Benet je oštro kritikovao konzervativnog premijera, koji se nakon američkog pritiska, izjasnio za obustavljanje gradnje jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj Obali. Kao predsedavajući krovne organizacije Naselja, organizovao je delotvorne proteste protiv ovih planova i izvršio pritisak na Netanjahua.

Potraga za pravom partijom

U proleće 2012. je ambiciozni političar okončao članstvo u Likudu, najvećoj konzervativnoj partiji u Izraelu, i priključio se nacionalno-religioznoj partiji Jevrejski dom. Samo pola godine kasnije ova mala partija, sa samo tri poslanička mesta u izraelskom parlamentu Knesetu izabrala ga je za svog predsednika.

Jevrejski dom je pod njegovim rukovodstvom proširio biračku bazu i dobio više poslaničkih mesta. Kao ministar i član Kabineta za bezbednost, Benet je 2013. ušao u vladu svog rivala – Netanjahua.

Ali, i Jevrejski dom je za njega bila samo usputna stanica na putu ka vrhu. Šest godina nakon što ga je partija izabrala za svog predsednika, napušta pokret i krajem 2018. osniva novu poslaničku grupu u Knesetu pod imenom Nova desnica.

Za parlamentarne izbore 2019. Nova desnica se sa Unijom desnih partija povezala u novi politički savez Jamina, koji se tada izjasnio za ponovni izbor Netanjahua. Tako Benet u jesen 2019. ponovo ulazi u Netnjahuov kabinet kao ministar odbrane.

Zajednički cilj: okončati eru Netanjahua

Od poslednjih parlamentarnih izbora, na kojima je Jamina osvojila sedam poslaničkih mandata, Naftali Benet radi na okončanju ere Netanjahua. To bi moglo da mu pođe za rukom samo u avanturističkoj koaliciji u kojoj će biti svačega, od krajnje levice do krajnje desnice.

Pored desničarske Jamine, u planiranom Savezu je i jača liberalna partija centristička stranka opozicionog lidera Jaira Lapida. Ideja je da Benet i Lapid podele premijersku funkciju. Lapid bi prvo trebalo da bude ministar spoljnih poslova, a nakon dve godine od Beneta preuzme funkciju premijera.

Ali, članovi nove vlade bi trebalo da postanu i čelnici Radničke partije, levičarskog Mereca, Našeg doma Izraela, Nove nade i partije Plavo-belo Benija Ganza. Tu su i poslanici arapske manjine, koja novoj vladi omogućuje parlamentarnu većinu.

Protivnici rešenja dve države

Ostaje otvoreno i pitanje koje političke ciljeve želi da postigne ova čudna „Koalicija promena“ sa brojnim nekadašnjim Netanjahuovim ljudima, ali i levim i liberalnim snagama. U ovom trenutku partije zasigurno ujedinjuje želja da nakon 12 godina vlasti pošalju u opoziciju Netanjahua, koji je optužen za korupciju.

Dok Benet, kada je reč o socijalnoj i ekonomskoj politici zastupa liberalne stavove, u bliskoistočnom konfliktu važi za tvrdolinijaša. Radikalnim predlozima je poslednjih godina vladu premijera Netanjahua sve više gurao udesno.

Benet do danas kategorički odbija stvaranje palestinske države. „Učiniću sve što je u mojoj moći da oni nikada ne dobiju državu“, izjavio je političar 2013. za američki časopis Njujorker. Svestan je da Palestinci i Izraelci „neće da idu nigde drugde“ i da „moraju da žive zajedno“, kazao je Benet 2015. u intervjuu za DW.

Danas 49-godišnji Benet, želi da Izrael anektira veliki deo Zapadne obale i poveća broj jevrejskih naseljenika u toj oblasti na milion. Plan, koji u inostranstvu izaziva velike proteste.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu