1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šta povezuje Kinu, Ujgure i Tursku?

9. januar 2021.

Brojni Ujguri žive u egzilu u Turskoj, jer ih u Kini ugnjetavaju i zatvaraju u kampove za prevaspitanje. Kina "vrši pritisak" na Tursku da potpiše Sporazum o izručenju, koji bi pogodio Ujgure. Da li će Ankara potpisati?

https://p.dw.com/p/3ngSa
Türkei Protest gegen Uiguren-Politik in China
Foto: Getty Images/AFP/O. Kose

Vakcina protiv korone stigla je i u Tursku. Reč je o vakcinama iz Kine. Stigle su sa više od dve nedelje kašnjenja. Sejit Tumturk smatra da to nije slučajnost i u tome vidi političke razloge. Tumturk je jedan od oko 50.000 Ujgura u Turskoj. On se politički angažuje za svoju etničku grupu. Smatra da kašnjenje ima veze sa Sporazumom o izručenju između dve zemlje koji bi mogao da utiče na Ujgure: "Momenat donošenja ovog Sporazuma o izručenju i merama protiv terorizma između Turske i Narodne Republike Kine je naravno vrlo sumnjiv. Kina ga je ratifikovala upravo u trenutku u kojem je u Tursku trebalo da stigne kineska vakcina protiv korone. Da li je Kina iskoristila vakcinu kao adut da izvrši pritisak na Tursku", pita se on.

Zabrinutost zbog pozicije Ujgura

Tumturk nije jedini koji je zabrinut. Društvo za ugrožene narode upozorava da bi Ujguri u egzilu mogli da budu deportovani u Kinu ako Turska, kao što se navodno zahteva, ratifikuje Sporazum. Obe zemlje su Sporazum potpisale još 2017. godine, ali on u Turskoj još nije stupio na snagu.

Sejit Tumturk ne namerava nikud da ide iz Turske
Sejit Tumturk ne namerava nikud da ide iz TurskeFoto: Reuters/Murad Sezer

Ova nemačka nevladina organizacija za ljudska prava strahuje da će se turska vlada obratiti Kini zbog ekonomske krize u zemlji. I Ujgur Tumturk smatra da se Turska okreće od Zapada i orijentiše prema Rusiji i Kini. S obzirom na to teško je uputiti kritiku, kaže on.

Sporni kampovi za prevaspitanje

Nakon izveštaja o kampovima za prevaspitanje Ujgura u Kini bilo je mnogo međunarodnih kritika. Kina kampove predstavlja kao jednu vrstu internata u kojima Ujguri u dobrim uslovima mogu između ostalog da uče kineski.

Gulbahar Dželil, koja je takođe Ujgurka, živi danas u Istanbulu, skupa sa 20.000 drugih Ujgura. Ona je bila u jednom takvom kampu i kaže da su svake sedmice bili prinuđeni da pišu da su zahvalni kineskoj vladi i da dobijaju dobru hranu. U stvarnosti su, kako kaže, bili u smrdljivim ćelijama, koje su imale video nadzor, bez grejanja i uvek gladni.

2009. godine je turski predsednik Redžep Taip Erdogan s obzirom na takve okolnosti, govorio o genocidu nad Ujgurima i zauzeo se za njih.

Sejit Tumturk je imao i direktan kontakt sa Erdoganom. On je odrastao u Turskoj. Nikada nije živeo u Kini ili bolje rečeno u Istočnom Turkestanu, domovini Ujgura. Narodna Republika Kina region zvanično naziva Ujgurskim autonomnim područjem Sinjiang.

Ujguri između Turske i Kine

Roditelji Sejita Tumturka su morali da pobegnu još 1960. godine. On sam je u međuvremenu predsednik Nacionalne skupštine Istočni Turkestan, kojem pripadaju ujgurske organizacije iz 20 zemalja. I on je zabrinut zbog ponašanja turske vlade: "Poslednje dve godine postoje krugovi koji pitanje Istočnog Turkestana između Turske i Kine povlače tamo-vamo poput crnog Petra - kao da su Ujguri neko ko kvari odnose između Turske i Kine. Smatram da je predsednik Erdogan prevaren lažnim informacijama kako bi kod njega nastao negativan dojam", kaže on.

Ćelije bez svetla

Život u egzilu više ne deluje sigurno. Ruka kineske tajne službe stiže navodno i do Turske. U novembru je navodno izvršeno ubistvo jednog Ujgura u Istanbulu, izveštava Društvo za ugrožene narode. Tumturk poznaje slučaj. "Sasvim je moguće da kineska tajna služba provodi takve akcije, kako bi zbrisala ljude koji se ne prilagođavaju sistemu. Mi stalno slušamo o licima koja nestaju bez traga", kaže on.

On je međutim čvrsto ubeđen u to da Ankara neće ratifikovati Sporazum o izručenju: "Ljudi iz Istočnog Turkestana su kako etnički tako i religijski povezani sa Turskom. Istočni Turkestan je region sa kojim se identifikuju i za koji se osećaju odgovornim. Ukoliko Turska ratifikuje jedan takav sporazum, to bi dovelo do velikog negodovanja turske javnosti. Ni jedna politička vlast to ne može da izdrža. Već sada postoje žestoke kritike opozicije." Na primer Jurter Ozdžan, iz opozicione CHP je u jednom intervjuu obećao da će njegova stranka pokušati da spreči ratifikaciju Sporazuma u turskom Parlamentu.

Logor za prevaspitavanje Ujgura u Kini
Logor za prevaspitavanje Ujgura u KiniFoto: AFP/G. Baker

Ujguri beže i iz Turske

Protekle dve do tri godine najmanje 3.000 do 4.000 Ujgura pobeglo je iz Turske u evropske zemlje, kaže Tumturk: "Ja sam ne mislim na to da bilo gde idem. Ubeđen sam u to da borba u Istočnom Turkestanu na najbolji način može biti vođena iz Turske. Može biti da Turska danas iz ekonomskih razloga neguje dobre veze sa Kinom i da se ne brine toliko o ljudima iz Istočnog Turkestana kako mi to očekujemo. No, ako postoji ijedna zemlja koja nas prima, onda je to Turska. Mi nismo izgubili našu veru u to." Do sada nije poznat termin za glasanje u Parlamentu o Sporazumu o izručenju. Sejit Tumturk je siguran da do toga neće ni doći.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android