Štajnberg: Teheran će kršiti sporazum

DW: Profesore Štajnberg, kako će sporazum o iranskom nuklearnom programu odraziti na situaciju na Bliskom istoku?

Džerald Štajnberg: Svaki dogovor koji legitimiše nuklearni program predstavlja povredu Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Postojao je niz aktivnosti Irana koje će sada pokušati da se prikriju. Ne postoji puna odgovornost i obećanje da se to neće ponoviti. Ludi koji su to činili i dalje pregovaraju i odlučuju o cijelom proces, poput predsednika Hasana Rohanija. Ovaj sporazum sigurno ne predstavlja podršku Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. On prouzrokuje dodatne štete. U međuvremenu posmatramo i druge države poput Turske, Saudijske Arabije ili Egipta koje razvijaju opcije koje sada Iran ima na raspolaganju. Ne želim da govorim o katastrofi ali sve ovo je velika greška.

Zašto tačno mislite da sporazum krije opasnosti?

Imamo posla s režimom koji podržava terorizam. Iran podržava Hezbolah i Asadov režim u Siriji. Iran ima i efektivnu kontrolu nad prolivanjem krvi u Jemenu. Vlada u Teheranu aktivno utiče na građanske ratove u državama Srednjeg istoka, između ostalog i u Iraku. Jačanjem režima u Iranu, što ovaj proces omogućuje, destabilizuje se celi region. Mi ne vidimo da je došlo do promene u retorici Irana. Odatle čujemo: smrt Izraelu, smrt Americi! Proteklih dana su tamo ponovo spaljivane zastave tih država. Taj režim ne bi trebalo da dođe u posed nuklearnih tehnologija.

Koje posledice će imati sklapanje ovog sporazuma po odnose šiita i sunita?

Taj konflikt će se pojačati. Sunitske države poput Saudijske Arabije ili Egipta posmatraju sada uspon Irana i njegove moći i potrudiće se da iskoriste mogućnosti koje im stoje na raspolaganju. Slično kao i u odnosima Indije i Pakistana. Iran ide u pravcu severnokorejskog modela i sigurno će biti primer i drugim državama i diktaturama da krenu istim putem.

Da li će se Iran pridržavati onoga što je dogovoreno?

Vrlo je verovatno da će Iran prekršiti sporazum gde god to bude moguće, ali tako da ne bude uhvaćen na delu. Dokaz za to su dosadašnja kršenja Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, brojni eksperimenti sa obogaćivanjem uranijuma i gradnja tajnih nuklearnih postrojenja. Sve dok ne postoji direktna pretnja, postojaće kršenja sporazuma. Osim toga su brojne formulacije u postignutom sporazumu dvosmislene, pa će se i oko toga voditi sporovi. To smo već videli na primeru sporazuma o razoružanju između SAD i Sovjetskog Saveza iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Tajne službe su potom objavile šta se zaista dešavalo – bez obzira na sporazume. Tu se mnogo igralo na dobijanju vremena, zbog toga što su kontrole u situacijama kada se sumnjalo da su sporazumi prekršeni, morale da se najave i do 60 dana unapred. Sve to je već viđeno, pa ni u ovom slučaju neće biti drugačije.

Da li je taktika pregovaranja mogla biti drugačija?

Svi učesnici pregovora kažu da je bolje što postoji sporazum koji omogućava neku kontrolu, nego da kontrole uopšte nema. Pitanje je samo da li se mogao postići i bolji rezultat? U ovom procesu su pet država članica Saveta bezbednosti i Nemačka pravile niz ustupaka. Za sve pregovore koji se vode u regionu Srednjeg istoka važi stroga procedura. Vi morate reći – ovo su moji uslovi, ispod toga ne idem, inače mi sporazum i ne treba. Međutim, Zapad je svo vreme signalizirao da će prihvatiti skoro sve što Iran zahteva. Zapad je neizostavno i hitno želeo sporazum. To je od početka bila greška.

Kako će ishod ovih pregovora uticati na odnose između američkog predsednika Obame i izraelskog premijera Netanjahua?

Ovaj sporazum ih je samo još više pogoršao. Biće još više trvenja. U očima Netanjahua su Sjedinjene Države kapitulirale. U bliskoj budućnosti će Izrael i SAD biti na distanci.

Kako će na sve ovo reagovati Izrael? Da li je još u uvek jedna od opcija preventivni vojni udar na ciljeve u Iranu?

U izraelskim medijima se vodi diskusija na tu temu. Ipak, jako sam oprezan kada je o tome reč. Ako je postojao trenutak za tako nešto, on je prošao pre dve-tri godine. U diskusijama se spominje da je Netanjahu isključio tu opciju. Verovatno je da će se sada pojačati aktivnosti izraelske obaveštajne službe kako bi se brzo otkrila kršenja sporazuma. Tu će se verovatno tražiti intenzivnija saradnja sa Nemačkom, jer je ona jedna od ključnih država koje su učestvovale u pregovorima.

*Džerald Štajnberg je rođen u Engleskoj, doktorirao je 1981. u SAD, a od 1982. je profesor političkih nauka na Univerzitetu Bar Ilan u Jerusalimu. 1995. je bio delegat Izraela u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju.